Piše: Vladimir
Prebiračević
Prošlo je 40 dana od početka ukrajinske toliko očekivane i najavljivane kontraofanzive. Uspeh je izostao pa čak i simbolični jer prosto nikako nije bilo moguće probiti čvrstu i tvrdoglavu rusku odbranu koja je pažljivo pripremana mesecima. Procena je da je do sada već oko 30 000 mrtvih i ranjenih na strani ukrajinske vojske i da je oko 30% izgubljene i uništene zapadne tehnike koja je takođe toli hvaljena da predstavlja pravo razočarenje za ukrajinske borce koji sve češće biraju da se predaju a ne da uludo ginu.
Samit NATO-a u Viljnusu je gotov i ništa se tamo spektakularno nije moglo čuti u vezi Ukrajine. Ukrajina ostaje van NATO-a što je negde i bilo za očekivati jer niko u posebno evropskim zemljama nije lud da uđe u direktni sukob sa Rusijom koja je pod sankcijama mi ratom na svim poljima ipak ostala na nogama. I ne samo da je na nogama nego i poprilično dobro stoji. Sistematično i uporno uništavaju ukrajinsku vojsku ali i ukrajinske potencijale u odbrambenoj industriji i infrastrukturi koja je prosto devastirana.
Bilo je pokušaja da se postigne bar simbolični uspeh pre NATO samita ali ruska vojska ni to nije dozvolila. Tako da je ostalo da se Zelenski bavi samo propagandnim dejstvima u kojima uvek može holivudski da se prikaže onako kako mu odgovara. Poseta Zmijskom ostrvu je samo jedan od tih propagandnih pokušaja. Dramski dolazak na ostrvo i postavljanje zastava na pustom ostrvu su u stvari pravo stanje ukrajinskog rata. Samo dan kasnije ruska avijacija i raketne jedinice su sravnile sa zemljom svaku simboliku koja se nalazila na tom napuštenom Zmijskom ostrvu kako bi stavila do znanja NATO pulenima da tu nema prostora zakvalitetnu propagandu.
Ne samo da se za tih 40 dana nisu pomerili sa početnih pozicija ili sa ponekog zauzetog seoceta iz sive zone tj. sa ničije zemlje nego su počeli i da gube pozicije i to na Harkovskom pravcu za koji mnogi tvrde da će biti sledeći moćni udarac ruske vojske u nameri da se harkovska oblast preuzme i da se stanovništvo oslobodi od kontrole ukrajinske vlasti. Sami vojnici ukrajinskih formacija se žale da je stanje u Harkovu takvo da narod ustvari čeka oslobodioce i da ukrajinske jedinice ne smatra za svoje.
Ukrajinska vojska je u prvim danima mnoge prisilno mobilisala u ovim krajevima kao i u Odesi ali se ti mobilisani i nasilno posllati u borbu nisu dobro pokazali čak su bili češći prebezi na rusku stranu a o predaji potpuno ispravne opreme i tehnike da i ne govorimo.
Nastavak isporuka oružja i novca je zagarantovan ali je jasno stavljeno do znanja da sada Ukrajina ne može postati NATO članica ali da može posle sukoba. A šta to u stvari znači? Može biti primnjena ali ono što od nje ostane a to je po svemu sudeći samo zapadna Ukrajina a istočne oblasti se svakako neće nalaziti u Ukrajini. Кome to nije jasno taj stvarno veruje u bajke. Vreme koje je pred nama a to je još bar dve godine sprovođenja specijalne vojne operacije u kojima će još nekoliko oblasti preći pod kontrolu Rusije a koje su ustvari i prirodno ruske. Od Odese preko Dnjepra pa sve do Harkova biće opet ruska teritorija pa čak i Кrivi Rog rodno mesto Zelenskog. Vreme će pokazati da li je moje mišljenje ispravno ali Rusija svakako ima snage i mogućnosti da povrati svoje teritorije kao i stanovništvo koje je ostalo van Rusije kada se SSSR raspao po komunističkim unutrašnjim granicama.
Jednu pobedu su ipak ukrajinci odneli u ovom sukobu unazad 40 dana dugo planirane i najavljivane kontraofanzive koja nije pokazala apsolutno nikakav efekat i mogućnost za uspeh. Jedino što su uspeli da zauzmu je Кijevsko-Pečerska lavra. Da, dobro ste pročitali uspeli su da zauzmu manastir u Кijevu i da najveću svetinju stave pod kontrolu represivnog aparata a da vernike i sveštenstvo ne puštaju unutra. Zauzimanje nije prošlo bez otpora verujućeg naroda ali nisu pale ljudske žrtve ove specijalne akcije ukrajinske vojske i policije. Hapšenje i proganjanje sveštenstva i zatvaranje u zatvore sa kriminalcima je prava vrednost koja ih kandiduje za ubrzano članstvo u EU i NATO-u. Nije više ni neverovatno koliko kolektivni zapad može da bude licemeran i da tvrdi da su slobode i reforme u Ukrajini na takvom nivou da prosto moraju brzinski ući u zagrljaj kolektivnog zapada i pod njegovu bezbedonosnu zaštitu ali naravno tek kad izgube pola zemlje u nepotrebnom sukobu sa Rusijom.
Mitropolit Pavel je uhapšen i poslat u pritvor ali mu je određena i kaucija za izlazak iz zatvora od milion dolara a trgovcu mamolene dece koju je izvesni vaspitač i dečjeg vrtića poslao na zapad a u stvari prodao u sudskom procesu dobio kauciju da plati za eventualni izlazak iz zatvora od 30 000 eura. Sam primer koji dolazi iz ukrajinskih kanala govori o karakteru vlasti i nameri prema Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi koja je pod jurisdikcijom Ruske pravoslavne crkve i to je jedini razlog za progon kako sveštenika tako i vernika. Vatikan i kolekcionari relikvija trljaju ruke u očekivanju toliko željenih relikvija.
(direktor Srpsko-ruskog centra “Majak”)
