Tajna Jovankinih memoara: Nema ni govora da je Jovanka svoje memoare sakrila u veš-mašini, kao što je tvrdio Dedijer, jer u Belom dvoru, bar po popisu, i nije bilo veš-mašine?!
Vladan Dinić
Ko mnogo zna, mnogo i – pati!
Da li je to dosad bio razlog da se na svetlu dana ne pojave dugo i željno priželjkivani memoari Jovanke Budisavljević Broz, poslednje supruge predsednika Tita i „predsednikovice“ koja je sa Titom i pored njega proputovala („Galebom“) ceo svet „i šire“ i koja je, to je jasno, bila upućena u mnoge tajne nastanka epohe Tito.
Ali, i raspada carstva Josipa Broza koje je počivalo na teoriji neraskidivog bratstva i jedinstva, koje se odmah posle Titove smrti zaljulalo kao kula od karata i – nedavno raspalo, da se verovatno i nikad više i ne sastavi.
Šta Jovanka zna, koliko zna, ali i koliko hoće da kaže, njeno je – pravo. Jasno je, međutim, da Jovanka, poučena gorkim iskustvima i šikaniranjem raznih „malih Tita“ u danima kad je predsednik bio na samrti, a pogotovo posle pompezne sahrane u Kući cveća, kad je ekspresno izbačena iz Belog dvora, kad su joj mnoge stvari neljudski zabranjene, kad joj je oduzeto čak i pravo da javno govori, promenila taktiku i – zaćutala. Retko se pojavljuje i u javnosti, pa su izostale i njene subotnje šetnje, pa i kafenisanje subotom po podne u „Metropolu“.
Da li je Jovanka Broz zapisala svoj život uz Tita i svoje viđenje ostalih sitnica koje su značile sudbinu Jugoslavije?
Jeste!
Jer treba podsetiti da je Vladimir Dedijer, svojevremeno, u svojim „Novim prilozima“ izneo tvrdnju, (navodno) dosta dokumentovanu, da je Jovanka napisala svoje memoare, ali i da ih je svojoj prijateljici, tadašnjoj predsednici Indije Indiri Gandi, na volšeban način doturila, te su se oni tako obreli van domašaja SDB i ostalih koji bi najradosniji bili ne da nema Jovankinih memoara, već ni nje da nema…
Knjigu naručite na tel: 063 333 513 po ceni od 500 dinara + poštarina
Naravno, nesporno je takođe da je Dedijer malo preterao, osim ako nije želeo da se našali tezom da je Jovanka svoje beleške krila, ni manje ni više nego baš u veš-mašini na Belom dvoru?!
Jer, popisom stvari, kad je poveden ostavinski postupak, utvrđeno je da tamo nema veš-mašine!
Jovanka mi je celu tu priču demantovala, a šta je o tome rekla, proičitaćete u narednim redovima…
U poplavi raznih feljtona, „visprenih“ kazivanja Titovih sekretara, sekretarčića, baštovana i baštovančića… pojavljivanje u javnosti memoara Jovanke Budisavljević Broz bio bi prvorazredni događaj – jer Jovanka je, svakako, u dobrom delu svog zajedničkog života sa Titom bila i svedok (neki kažu i sudija) jednog vremena i jedne epohe.
Jovanka BROZ: Druže Diniću, ne nasedajte na ove tračarije po novinama, kave kafe juvarice, kakvi baštovani…Kad bih se pojavila u vili onio bi se zavzkli u mišju rupu, a sad iznose neke navodne intime iz mog i Titovog života…Ti koji sad pričaju i piskaraju nisu smeli da šušnu!
A sama činjenica da je strana izdavačka kuća ponudila dva miliona dolara, kazuje mnogo. Jer strani izdavači nikad novac ne ulažu u stvari i knjige koje ne bi imale prođu. Zato, možda nije daleko čas kad će se memoari Jovanke Broz čitati u Jugoslaviji, ali na engleskom jeziku.
Dok se ti memoari ne prevedu. Na srpski, hrvatski, makedonski, slovenački… Jer, od Triglava do Đevđelije, na prostoru zemlje koja se zvala Jugoslavija, mnogo je onih koji će zadrhtati od Jovankinih kazivanja, a bogme i njihova važnost u istorijskim događajima od 1941. pa da ovih dana postaće, verovatno, mnogo beznačajnija i zanemarljivija od onog značaja koji ti „stvaraoci istorije“ – daju sebi.
Fotografija: Dragan Žebeljan
(Tajna Jovankinih memoara: ISTINA U SEFU )
