Simfonija – Rudarenja duše – MILANA B. POPOVIĆA, PESNIKA!
Od Volta Vitmena do Milana B. Popovića, samo Mladenović, zatim Simfonijsko rudarenje duše slobodnim stihom, gotovo dve decenije, pomeranja ličnih i naučnih granica . Ako je poezija, teorijski gledano, lični pečat i sud, najintimnije od lirskog subjekta, onda je to svakako stih gospodina koji neumorno radi na stvaranju urabane kulture još od “Molitve tetoviranog srca” do danas, pobunjenički unutar ritmičko-oganizacione celine, Milana B. Popovića je oličenje modernog pevanja. Kroz “Bombu” i druge bimbastične naslove.
Popović, iznosi svoju iznutricu na devičanski beo papir koji miriše na štampu i mami na zajedničko Rudarenje između čitaoca i pesnika, što je neuporedivo bolje od rudarenja vurtuelnih valuta, Popović zahteva saradnju, a ona je laka, kada se susretnu dva sveta kojima je svega dosta i čeznu da opet pročitaju “Pokrov iznad mene”, ili u suprotnom, snobovski pristup poeziji ovde nema sta da trazi, osim svojim mana i kulture supermarketa koju Milan izmosi na oštricu svog sarkazma i distancira se gnušanjem. Srećan vam dan, počinje bičem jetkog cinizma i prelazi u toplu i ispovedni pesmu, koja je samo jedan primer takvog Milanovog kazivanja, a nije ni usamljen, do obrnutih sitiacija. Odličan Ritam nereda, kao na mojici njegovog kolege sa posla, koji je i više od tog- predstavnik pobune u ustaljenim tokovima života- okean poezije je uzburkan, Popovičevim stihom, i nikako ovde ne sme prestati.
Kao što i sam svedoči u pesmi “Vasko” i kaže sledeće: “Odrastao sam na Los Anđeles rock n’ roll kulturi Onoj Kalifornijskoj, uključujući i srpsku duhovnu pravoslavnu, I književno klasičnu, i savremenu kulturu.” Dakle, u Milanovim pesmama čitalac može da otkrije razna stanja duše i svesti ako ima hrabrosti da se upusti u tu avanturu saradnje pa i da opsuju zajedno sa pesnikom, ali nikako banalno, tačno na mestu, psovka se oseća kao lek u tom trenutku ili bi to opisivanje prešlo u mnogo veće iznošenja gadosti kojih je Milanu, i iskrenom njegovom pažljivom “rudaru” dosta.
Pesnička slika je prešla u muzičke kompozicije ritma u Popovićevim zapisima i to daleko od klasike, od namernog gomilanja reci koje nisu suština do pogotka u metu i to je ono što me mami da se i sam okušam da budem bar malo dobar kao Milan, inače, ovo mu je najveći poduhvat, iz dubine duše pozivam, hrabre i smele, tetoviranim obrazom i srcem da se pridruže ovom zajedničkom Rudarenju.
Slobodno se može reći da se ova knjiga- Dogodila. Ostvarila je svoje ciljeve i čeka još smelije mlađe generacije da komuniciraju sa njom da se rasipaju i nadograđuju.
DEJAN KOLAREVIĆ, PESNIK I PROZNI PISAC
