Američki predsednik Džozef Bajden, na predizbornom skupu održanom 4. februara ove godine u Las Vegasu, izjavljuje da je razgovarao sa predsednikom Francuske Miteranom. U tom trenutku Fransoa Miteran skoro tri decenije počivao je u miru na Cimetière des Grands-Maisons u Žarnaku.
Za živahnog Bajdena, to nije bio jedini razgovor sa mrtvima.
Fransoa Miteran i Helmut Kol
Američki Bloomberg objavljuje 8. februara tekst u kome se detaljno piše o još jednom u nizu gafova američkog predsednika. Ovoga puta, Bajden nije samo zaboravio ko je predsednik ili premijer koje države, kao u slučaju kada je Rišija Sunaka častio pogrešnom funkcijom, već je na konferenciji u Njujorku 6. februara izjavio da je imao sastanak sa nemačkim kancelarom Helmutom Kolom. Da stvar bude još više tragikomična, Bajden je zapravo mislio na Angelu Merkel dok je izgovarao ime čuvenog nemačkog diplomate Helmuta Kola. Ni ovoga puta Bajden nije imao sreće. Sagovornik mu je bio uveliko mrtav još od 2017. godine.
Iako ovo nije prvi put da se Bajdenu tok misli i izgovorenih reči razilaze, iznenadna posthumna audijencija Helmuta Kola kod američkog predsednika usledila je samo dva dana nakon ,,razgovora” sa Miteranom, a to je dodatno zabrinulo javnost, kako u SAD tako i u zemljama EU i NATO, po svemu sudeći opravdanu.
Izveštaj tužioca Hura
Aktuelni američki predsednik Džozef Bajden najverovatnije će biti kandidat Demokratske stranke na izborima koji će se održati krajem ove godine, a borba za drugi mandat praćena je nizom problema, između ostalog, optužbama da zbog svog psihičkog i fizičkog stanja kao i zbog godina nije sposoban da obavlja dužnost.
Najpre je američki specijalni tužilac Robert Hur saslušao Džozefa Bajdena povodom slučaja neadekvatnog rukovanja poverljivim dokumentima kada je 2017. godine napustio položaj potpredsednika SAD.
Tužilac Hur je doneo odluku da ne podiže optužnicu protiv Bajdena zbog njegove saradnje tokom saslušanja, ali je u svom detaljnom izveštaju izneo nekoliko konstatacija koje dovode u pitanje sposobnost Bajdena da obavlja funkciju predsednika SAD.
Hur je naveo da bi u slučaju podizanja optužnice, predsednik SAD verovatno izazvao simpatije porote kao optuženi tokom suđenja i napisao da je Bajdenovo pamćenje bilo “značajno ograničeno” kad je s njim razgovarao tužilački tim.
“Razmatrali smo i to da bi se, na suđenju, gospodin Bajden poroti verovatno predstavio – kao što je to bio slučaj kad smo mi razgovarali sa njim – kao simpatični, dobronamerni stariji čovek sa lošim pamćenjem”, napisao je Hur.
Da li je Bajden sposoban da obavlja funkciju predsednika SAD
Grupa povezana sa Trampovom kampanjom odmah je iskoristila Hurove komentare o Bajdenovom pamćenju.
“Ako ste previše senilni za suđenje, onda ste i previše senilni da budete predsednik. Džo Bajden nije sposoban da vodi ovu naciju”, naveo je Aleks Fajfer, direktor za komunikacije organizacije “Učiniti Ameriku ponovo velikom”.
Predsedavajući Predstavničkog doma američkog Kongresa Majk Džonson zatražio je opoziv Bajdena nakon saslušanja i naveo da izveštaj specijalnog tužioca jasno govori da aktuelni predsednik SAD nije podoban za tu funkciju.
“Zaključci specijalnog tužioca da je predsednik Bajden ‘namerno zadržao i obelodanio poverljiva dokumenta’ i da se bavio praksama koje ‘predstavljaju ozbiljan rizik po nacionalnu bezbednost’ duboko su uznemirujući”, naveo je Džonson u saopštenju objavljenom na društvenim mrežama.
Istakao je da to pokazuje “nepromišljenost predsednika” i dodao da zaključci izveštaja pokazuju da postoje dvostruki aršini u američkom pravosudnom sistemu.
Izbori u Americi
Razloga za zabrinutost u redovima Demokratske stranke ima na pretek. Bajdenov rejting je sve niži u odnosu na Trampa kako se bliže izbori, a kada je u pitanju zadovoljstvo građana, on je najniži u istoriji američkih predsednika.
Prema najnovijim istraživanjima, Tramp koji se takođe suočava sa nizom prepreka na putu do zvanične kandidature u okviru Republikanske stranke, ima prednost od oko tri odsto u odnosu na Bajdena.
Doba ludih careva
Na deset meseci do izbora za lidera najmoćnije sile sveta, pred američkim biračima i zainteresovanim kibicerima iz celog sveta, naći će se dva kandidata koji će, Špenglerovskom paralelom između moderne Amerike i drevnog Rima, potvrditi da je na istorijskoj sceni sveta ponovo nastupilo “doba ludih careva”.
