Dan pre zakazanog intervjua za NIN predsednik Republike Srpske Milorad Dodik trebalo je 22. novembra da se pojavi u Sudu BiH zbog nepoštovanja odluke visokog predstavnika Kristijana Šmita. Umesto u Sarajevu, tog dana službeno je otišao u Budimpeštu, što su neki protumačili kao opstrukciju. Novo ročište zakazano je za 6. decembar, pa razgovor i počinjemo pitanjem da li će se tog dana pojaviti pred Sudom BiH i šta će tamo reći.
„To je nelegalan, politički proces i u skladu s tim ću se i ponašati. Apsurdno je da nelegalno postavljeni stranac odlukom menja zakon. Uz to, Sud i Tužilaštvo BiH nisu ustavne kategorije, a jure legalno izabranog predsednika Republike Srpske u želji da mu presude. I tužilac, i sudija za prethodni postupak i sudija u redovnom postupku su muslimani, pa je jasno da je to ozbiljna hajka. Postoje i oni koji će reći da je pravda – pravda i da to nema nikakve veze, a svojevremeno su i komunisti, kada su jurili Srbe po BiH, vodili računa da im sude ljudi iste nacije, da se od toga ne prave međunacionalni problemi. Ovde je reč o pokušaju da mi nešto `napakuju`. Neprihvatljivo je da u BiH postoje pravnici spremni da prihvate da im stranac odlukom promeni zakon, koji uvek ima veću pravnu snagu od bilo čije odluke. Ali, ovo je zemlja apsurda i u pravu je Ivo Andrić – kad uđeš u Bosnu, tu prestaje logika“, kaže Dodik za NIN.
Hoćete li se 6. decembra, ipak, odazvati pozivu Suda BiH?
To je manje važno. Cilj postupka je da zaplaši sve u Republici Srpskoj, da iz političkog života eliminišu mene i još neke ljude, da bi se potom ušlo u završnu fazu otimanja javne imovine RS. Svakako da ima ljudi koje će uplašiti reči Kristijana Šmita – svako ko se suprotstavi mojim odlukama ide u zatvor – ali ja sam legalno izabran da radim svoj posao i nemam komoditet da se plašim. Tim pre što sam samo u skladu sa Ustavom potpisao ukaz na zakon koji je usvojila Skupština Republike Srpske. A saglasnost na taj zakon dala su sva tri nacionalna kluba u Veću naroda. Da je bilo ko od njih stavio veto, zakon o imovini ne bi bio usvojen, već bi išao na Ustavni sud, da on odluči. Pošto niko nije stavio veto, znači da su se svi složili da je on u redu. I tu se vraćamo na početak, Aneks 10 Dejtonskog sporazuma, po kome strane potpisnice – Srbija, Hrvatska, RS, Federacija BiH i BiH – daju saglasnost na izbor visokog predstavnika, a potvrđuje ga rezolucijom Savet bezbednosti UN. Na taj način do sada je izabran samo Karl Bilt. Svi nakon njega izabrani su nelegalno i do sada su nametnuli 280 zakona, uveli Sud, Tužilaštvo i još neke institucije kojih nema u Ustavu BiH, smenjivali legalno izabrane funkcionere, nema šta nisu radili. To vređa inteligenciju i ja se suprotstavljam tome.
Ako već ne prihvatate ni Šmita, ni Sud BiH, zašto ste prihvatili da vam taj sud sudi i to po zakonu koji je, kako kažete, on nametnuo?
Zato što bi u suprotnom došlo do niza zloupotreba i međunarodnog progona. Oni jedva čekaju da se tako nešto desi, raspisali bi međunarodnu poternicu, pokušali da hapse, uz upotrebu sile i možda angažman NATO-a. Ako se i pojavim na tom Sudu, to ne znači da ga prihvatam. Ne prihvatam ga. Nisam idealista, ali ovo može biti prilika da se to sve devastira. A, opet, imajući u vidu da tamo uglavnom sede muslimani, nemam čemu da se nadam.
Zašto insistirate da su to muslimani, kad oni sebe nazivaju Bošnjacima?
Predrag Jeremic
Sve dok se bude govorilo da ovde žive bosanski Srbi i bosanski Hrvati i oni će ostati muslimani i to je posebno važno sa aspekta međunarodnog razumevanja situacije. Oni su svojevremeno u Sarajevu organizovali sabor, na koji su ušli kao muslimani, a izašli kao Bošnjaci, da bi zakamuflirali suštinu, jer se u negativnom kontekstu tokom rata 90-ih nigde ne pominju Bošnjaci, već samo bosanski Srbi, bosanski Hrvati i bosanski muslimani. Uvažavam njihovo pravo da se izjašnjavaju kako hoće, a zašto se ne prihvata naše pravo da se izjašnjavamo kao Srbi, već moramo da budemo bosanski Srbi. Suština je da Povelja UN prepoznaje narode, a na ovaj način pokušavaju da nas prikažu kao manjinu, a ne kao konstitutivni narod. E, zato ih zovem muslimani, a ne Bošnjaci.
Kakav ishod suđenja očekujete? Šta ako vam Sud BiH zabrani političko delovanje, može li SNSD da preživi bez vas?
Može. Što bi pesnici rekli, groblja su puna nezamenljivih ljudi. Oni cene da je moja uloga u SNSD-u odlučujuća i nema sumnje da bi takva odluka izazvala ozbiljan potres. Zato to i rade. Ipak, bio bi apsurd da mi zabrane političko delovanje bez pravosnažne presude, da me pre toga ne osude na tri godine zatvora. Ali, javno se priča o tome da bi već na prvom ročištu mogli nešto da mi zabrane, jer i američki ambasador Majkl Marfi smatra da će moja uloga biti presudna i na sledećim izborima. Zato hoće da me sklone sa političke scene. Sve se kroji za takav scenario, jer je sledeća instanca Ustavni sud BiH, u kome takođe nemam šta da tražim, jer većinu čine Nemac iz Nemačke, Nemica iz Švajcarske, Albanac iz Albanije i dva muslimana.
Neki su nedavno gostovanje Šmita na državnoj RTRS shvatili kao mogući znak nekakvog pomirenja. Ima li osnova za takva tumačenja?
To je autonomna odluka RTRS-a, u čiju se uređivačku politiku ne mešam. Sa direktorkom se čujem samo kad imaju problema, uglavnom finansijskih. Iako je izabran nezakonito, Šmit odlukama utiče na živote građana. Iako su nakon tog gostovanja neki podanički mediji odmah počeli da pričaju neku svoju priču, Šmit je za mene privatno lice i nijednu njegovu odluku neću sprovesti.
Opet govorite da su neki mediji podanički. Zašto to radite?
Neki mediji nastoje da zadrže autonomiju i po cenu komoditeta, a neki neće. Vlasnik BN televizije ima nekretnine u Majamiju, tamo živi veći deo godine, a javno se hvali da značajan deo finansija stiže iz SAD.
Jeste li zažalili što ste nedavno, novinarki N1, pred kamerama, rekli: „Mislite da mi nemamo službu koja vas prati šta radite?“ Je li posao službe da prati novinare ili kriminalce?
Nisam mislio na tu, već na pres službu, koja prati i analizira objave medija o mojim aktivnostima i svakog dana mi dostavlja pregled. Je li to nezakonito?
Nije to, ali stekao se utisak da ste mislili na neku drugu službu…
Mnogo je onih koji razmišljaju logikom Udbe, ja sam mislio na moju pres službu.
Da se vratimo na Sud i Tužilaštvo, koje ne priznajete. Zašto su onda, za razliku od nekih drugih, poslanici SNSD-a 2002. glasali za te zakone?
Bila je drugačija atmosfera, hteli smo da pokušamo da u parlamentu neke stvari rešimo, naivno smo poverovali strancima i pogrešili. U međuvremenu smo shvatili i više ne glasamo ni za šta. I pre par dana naši poslanici su predložili zakon o prestanku rada Suda i Tužilaštva BiH, da se to pitanje reši poštujući procedure. Kako god da se to završi, to ne menja na stvari da su te dve institucije protivustavne, jer da bi se one formirale mora da postoji saglasnost RS i Federacije BiH. Do sada se to desilo samo jednom, kada je vlast RS, u kojoj nisam učestvovao, prihvatila da se Vojska organizuje na nivou BiH. Ja to ni danas ne sporim, iako mislim da to nije Vojska BiH već NATO-a i da RS od nje nema nikakvu korist, samo trošimo pare na nju.
Pa zar do sada sa RS na BiH nije preneto više od 80 nadležnosti i zašto su za sve te odluke glasali i poslanici vaše stranke?
Predrag Jeremic
Do sada su, u različitim vremenima, otišle 83 nadležnosti. Najdramatičnije je bilo između 2001. i 2005, kada su na nivo BiH, u vreme Mladena Ivanića preneti indirektni porezi, Vojska, obaveštajne službe, Sud, Tužilaštvo… Sada je kasno tražiti krivce, u donošenju nekih odluka smo i mi učestvovali, ali je najvažnije da je zaustavljen proces u kome su Amerikanci pokušali da sprovedu u delo koncept jedna država – jedna nacija, uz jačanje centralnih institucija. To im nije prošlo, niti će ikada proći.
Ako ih već ne prihvatate, zašto ste pristali na ovogodišnje povećanje budžeta institucijama BiH, pri čemu su samo rashodi za plate povećani 25 odsto?
Zato što u tim institucijama radi i 7.000 Srba i njihove plate su usklađene sa rastom cena. I ništa drugo. Nisu povećani drugi troškovi, za nabavku naoružanja, kupovinu automobila…
Tražili ste i da se minimalac u RS poveća na 525 evra. Je li to realno?
Videćemo, moj je predlog da se minimalac poveća na 1.050 maraka, s tim da obuhvati i regres, topli obrok i druga lična primanja. Ja to ne mogu da nametnem i o tome bi trebalo da se dogovore Vlada, poslodavci i sindikati. Dobra plata je jedini motiv da ljudi ne odu iz zemlje, a privreda se ionako žali da bi radnike trebalo da uvozimo jer ih nema dovoljno.
Nedavno ste izjavili da BiH ide ka mirnom raspadu. Zašto mislite da će se to desiti i da će međunarodna zajednica to dozvoliti?
Pa to se već događa. Ni posle 30 godina od najveće vojne i političke operacije Zapad nije uspeo da napravi održivu BiH i zato su ovde još uvek kao kolonizatori. SAD su uvele sankcije svim ljudima iz državnog vrha, njihova kolonijalna uprava donosi zakone i to samo pokazuje da nisu uspeli da stvore državu kakvu su želeli. Još 1995. u opticaju su bile dve koncepcije. Prvu je zastupala državna sekretarka Medlin Olbrajt i pretočena je u Dejtonski sporazum, sa idejom da se u drugoj fazi, kad se uspostavi mir, uz međunarodnu intervenciju izgradi društvo po principu jedna država – jedna nacija. Drugu je zastupao savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger, koji je predlagao da se od BiH naprave tri države, s tim da se iz podele izuzme prostor pod ratnim dejstvima i da se nakon pet godina ljudi koji tamo žive izjasne kome će da se pripoje. Klinton se odlučio za prvi predlog, uz opasku da uvek ima vremena da se primeni druga opcija. Nekoliko godina kasnije, kao predsednik Vlade RS bio sam u Vašingtonu i zamenik državnog sekretara Nikolas Berns je organizovao sastanak sa Harisom Silajdžićem, koji mu je rekao da nije zadovoljan i da se u BiH ne sprovodi ono što je dogovoreno. Berns mu je odgovorio: „Zar ne vidite da to radimo.“ Na tom sastanku sam shvatio da je trebalo da poslužim samo kao dekor za njihov dogovor i preuzimanje nadležnosti. I u tom treba tražiti genezu mog odnosa prema Zapadu. Nisam dozvolio da se ukine policija RS i formira zajednička policija BiH i od tada počinju moji problemi sa Amerikancima.
Kada ste prvi put izabrani za premijera, važili ste za čoveka bliskog Zapadu?
Naivno sam verovao da će oni doprineti pravičnom rešenju. Uostalom, pre rata bio sam za Jugoslaviju.
Zato ste 1990. na izborima u BiH i bili kandidat za poslanika na izbornoj listi Saveza reformskih snaga Ante Markovića?
Jesam, ali sam posle rata shvatio novu realnost, da svako za sebe gradi društvo kako bi mogao ići dalje. A da sam kao premijer pristao na ukidanje policije RS, nastao bi haos i od RS bi ostala samo prazna ljuštura. Danas traže da sva javna imovina pripadne BiH, a da je ona da entitetima na korišćenje. Pa ko je lud da to dozvoli?
A šta se time menja?
Ma, u Ustavu izričito piše da samo ono što je izričito dato BiH, pripada BiH, a nigde ne piše da se to odnosi i na imovinu. Tako je osnovan i Ustavni sud BiH, a neizvršavanje njegovih odluka proglašeno za krivično delo. Time se nastavlja razgradnja Dejtona, a mi samo nastojimo da zadržimo prava dobijena međunarodnim ugovorom.
Tvrdite da ćete 2030. biti prvi predsednik samostalne RS. Otkud to uverenje, na čiju pomoć računate, ako i Vučić podržava teritorijalni integritet BiH?
Kao odgovor na vaše pitanje jedino bih smanjio rok i rekao da će se to desiti i pre 2030.
Čak i ako se to desi, od koga očekujete da će priznati samostalnu Republiku Srpsku?
Nikad nismo imali više prijatelja nego što ih imamo danas, a neke stvari će tek da se menjaju. Evropski parlament traži da se odluke u EU donose većinom glasova i da se obustavi prijem novih članova dok se taj sistem odlučivanja ne promeni. I ko će ostati u EU ako će države morati da sprovode i odluke za koje nisu glasale? Što bi naš narod rekao, lipši magarče do zelene trave.
Planirate da oborite rekord Mila Đukanovića, jer ste, sa kraćom pauzom, u RS na vlasti od 1998? To je možda dobro za vas, a da li je dobro i za RS, za demokratiju, za institucije, jer se i u nekim monarhijama vlast češće menja?
Predrag Jeremic
Stvarno ne razumem o čemu pričate – 2001. nisam dobio izbore i nisam bio u vlasti. Na svim ostalim sam pobedio, a svakako ću pobediti i na sledećim. Čak i ne zato što bih ja to hteo, već zato što je, kako kažu Amerikanci, BiH „nedovršena država“, pa ne mogu da odem dok se taj posao ne završi. BiH je „ispregovarana“ zemlja, nije stvorena na bazi emocija ljudi koji tu državu žele. Te emocije postoje u RS, ali ne i na nivou BiH. Tako smo došli do zida. I mi, i Amerikanci, i videćemo kako će se to rešavati. A što se tiče demokratije i institucija, o kakvoj demokratiji govorite u zemlji u kojoj nelegalno postavljeni stranac može da radi šta mu se prohte. BiH je kolonijalna zemlja, a borba protiv kolonijalizma obično zahteva dugovečne lidere.
Ne krijete da želite jedinstvenu državu Srbije sa Kosovom, RS i Crnom Gorom. Otkud vam uverenje da bi Crna Gora to želela, a nije deo ni Otvorenog Balkana? I kako je to moguće ostvariti u ovakvim međunarodnim okolnostima?
Namera mi je bila da se to čuje, a vidim da se čulo. Srpska nacionalna država na ovim prostorima je potpuno legitiman i politički ispravan zahtev i upravo je zato cilj mnogih da to onemoguće. Jedino što Srbi ovoga puta neće biti toliko naivni da krenu u neku nasilnu akciju da bi ostvarili politički legitiman cilj.
Jeste li svesni da to može da se protumači kao reafirmacija koncepta „velike Srbije“ ili Vulinovog „srpskog sveta“?
A što je problem „velika Srbija“?
Pa, i Vučić kaže da nikada nije zagovarao „veliku Srbiju“…
Nemojte vi odmah Vučića, o tome se govorilo i pre njega.
Ne govorim o njemu kao pojedincu, već kao predsedniku Srbije.
To pitajte njega, ja mislim da je prirodno da se Srbi izjasne i naprave jedinstvenu zemlju od etničkih prostora na kojima su većina.
Da li ste o tome pričali sa bilo kim iz vrha vlasti u Beogradu?
O tome sam pričao sa Manuelom Saracinom, specijalnim izaslanikom nemačke vlade za Zapadni Balkan, a on mi je rekao da je njegova uloga da spreči naše odvajanje od BiH. Rekao sam mu da oni to ne mogu da spreče, na šta je on odgovorio – znam, ali možemo usporiti. Ne znam da li se zeznuo što je to rekao, ali to su njegove reči. A da li o tome pričam sa nekim u Beogradu, to nije ni važno. Važne su političke akcije, a one su i odgovor na vaše pitanje otkud ja toliko dugo na vlasti – pa zato što pokušavam da sprovedem u delo volju naroda. Ako iko sumnja u to, neka nam dozvole da održimo referendum. I neka uslov bude da najmanje 80 odsto glasa za nezavisnu RS. I šta bih ja kao političar trebalo da radim ako je ogromna većina naroda za to.
Želje su jedno, a mogućnosti nešto drugo. Da li zaista verujete u takvu državu?
Kosovo je za nas sastavni deo Srbije. Što se tiče Crne Gore, ona se kroz istoriju ujedinjavala i odvajala, pa zašto bi sad to pitanje bilo jeres. Niko neće silom da ih tera, već će ljudi koji tamo žive o tome odlučiti, a možda će se njihov stav promeniti ako Srbija nastavi ekonomski da se razvija. I svi bi trebalo da radimo na tome da se to desi. Znam ja da je budalaština svađati se sa Amerikom, ali mi smo dovedeni u situaciju da ne možemo drugačije, jer ako bismo radili sve što nam kažu, propali bismo za godinu dana. Ovako bar ima neke šanse da će naredne godine Bajden izgubiti izbore i na njegovo mesto doći Tramp pa ćemo videti šta ćemo.
Svaka odluka ima i svoje posledice. Da li je istina da je Republici Srpskoj onemogućeno da na tržištima kapitala emituje evroobveznice i tako prikupi neophodni novac? Očekujete li pomoć Srbije do kraja godine?
U normalnim situacijama uobičajeno je da vam investitori, kad im uredno plaćate obaveze, reprogramiraju dug. Mi smo na Bečkoj berzi emitovali evroobveznice pre pet godina, u međuvremenu su kamate značajno povećane tako da smo kupce morali da isplatimo, da bi oni novac dalje plasirali po većim kamatama. Zbog pravila berze nismo mogli na iste plasmane da ugovaramo više kamate i bili smo prisiljeni da u junu vratimo 300 miliona maraka, što je bio ozbiljan novac za RS. Uspeli smo, uprkos nekim opstrukcijama, koje su išle dotle da je od nekih banaka traženo da ne finansiraju RS. Uz to, svaki par meseci plasiraju se dezinformacije da će RS bankrotirati, pa sam pre nekoliko dana javno rekao da će pre bankrotirati Nemačka nego RS.
Neki su to shvatili kao šalu…
Ozbiljno to mislim, jer su naše javne finansije uravnotežene, a ukupan dug neuporedivo niži nego u mnogim razvijenim zemljama. U kontaktu smo sa berzama u Šangaju, Pekingu i još nekim, a olakšavajuća okolnost je što smo već bili prisutni na berzama u Beču i Londonu. Zahvalni smo Srbiji i tačno je da je ona u jednom trenutku opšte hajke na RS, preko nekih finansijskih institucija otkupila deo evroobveznica koje smo ranije emitovali i time nam pomogla.
Da li očekujete pomoć Srbije i u narednom periodu?
Naravno da očekujem, jer mi naše obaveze uredno servisiramo. Nismo mi, dakle, taj novac dobili na poklon, već vraćamo i deo glavnice i pripadajuće kamate. Sve zemlje izlaze na međunarodno tržište, a pošto smo mi sprečeni u tome, prinuđeni smo na ovakve aranžmane. A da je stanje bolje nego što neki misle svedoči i to što smo se ovih dana dogovorili da penzije umesto 10. januara, isplatimo 5. januara, pre Božića.
Petog decembra putujete u Brisel na sastanak na visokom nivou i najavili ste da nećete propustiti da u ime Republike Srpske kažete ono što mislite da treba? Šta ćete reći?
Da se BiH mora osloboditi kolonijalne uprave, da je neprihvatljivo toliko mešanje stranaca u unutrašnje stvari ili da je i zvanično proglase protektoratom, pa neka rade šta hoće. Ako pre toga ovo pročitaju, neću ništa ni morati da im kažem.
Letos su svi provladini tabloidi u Beogradu u jeku protesta „Srbija protiv nasilja“ objavili da je „Dodikova Una TV prenosila političke proteste uživo“. Da li ste to shvatili kao neku vrstu poruke?
Zaista ne čitam tabloide. Nedopustiv je toliki stepen zagađenja javnog prostora, jer to doprinosi degeneraciji društva. Tabloidna diskvalifikacija ljudi prevršila je svaku meru. Ja ne uređujem TV Una, a koliko znam njena gledanost raste, pokušava da unese stepen normalnosti u javni prostor i drago mi je ako u tome uspeva.
Kako tumačite to što je Ministarstvo finansija SAD na listu sankcija stavilo i vašeg sina i ćerku i njihove četiri firme, uz obrazloženje da „pripadnici ove mreže omogućavaju nastavak Dodikovog korumpiranog delovanja, što mu omogućava da izvlači javna sredstva iz RS s ciljem sopstvenog bogaćenja i bogaćenja porodice na račun građana BiH“?
Ništa od toga nije istina. Sili poput SAD problem je jedan restoran u Banjaluci, u kome se sve radi legalno i u koji ne dolaze ljudi iz kriminalnog miljea. A dokazom korupcije se smatra to što službenik iz Vlade ode tamo da popije piće. Zašto ne pokrenu postupak pred sudom i dokažu te optužbe? Mi nismo mafijaška porodica. Kad je 1990. dozvoljeno osnivanje privatnih firmi, imali smo najveće privatno preduzeće u banjalučkoj regiji. Nikada nismo bili siromašni, 20 godina se priča da sam lopov i kriminalac, a nikad nijedan postupak nije pokrenut. Nije, naravno, zgodno slušati te optužbe bez ikakvih argumenata.
Predrag Jeremic
Prošle godine na izborima Vučić vas nije podržao. Hoćete li vi podržati njegovu listu 17. decembra?
Naravno. U interesu RS je da on pobedi i glasaću za SNS. Tačno je da on mene nije podržao, čak su i neki ljudi na nižim funkcijama u SNS pokušali ovde da utiču na rezultat izbora…
I otvoreno navijali za vašeg protivkandidata, Jelenu Trivić?
Tako je, valjda je i to pokazatelj demokratije. I u SNSD-u ima ljudi koji ne podržavaju Vučićevu politiku. Ali, za razliku od drugih, ja razumem šta znači dizati državu koja je bila zapuštena i što se tiče mog odnosa sa Vučićem, on je nedodirljiv i imamo odličnu saradnju.
Da li je tačno da vam je pred kraj kampanje bio čak i onemogućen nastup na nekim televizijama sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji?
Bilo je toga, ali nekad zabrana može biti bolja promocija i od samog nastupa. Nisam od onih koji zovu televizije da bi na njima gostovali, ali nisam spreman ni da ćutke pređem preko nekih nekorektnih postupaka. Mislim na RTS, sa kojeg je pušten u javnost snimak našeg neformalnog razgovora pre početka emisije. Onaj ko je to organizovao…
Jeste li saznali kako se taj snimak pojavio?
Naravno da znam, ali neću da kažem. Nekorektno je što se posle tog snimka stekao pogrešan utisak o mom odnosu prema porodici Đoković, koju veoma cenim i odmah sam im se izvinio. Problem je u tome što je organizacija turnira prepuštena ljudima koji su za prodaju ulaznica angažovali marketinšku agenciju iz Sarajeva, pa su građani Banjaluke morali da ih kupuju na crnom tržištu po mnogo višim cenama. Zbog toga sam se posvađao, ali ne sa Đokovićima, nego sa organizatorima. Ako smo mi pravili stadion i sve organizovali, zar nije bilo logično i da bar neku korist od toga imaju ljudi iz ovog kraja? A onda je taj snimak zloupotrebljen i još nisam odlučio da li ću se i kad opet pojaviti na RTS-u. Pa, kad mi to urade u Beogradu, šta mogu očekivati u Sarajevu ili Zagrebu?
A očekujete li sledećeg četvrtka telefonski poziv iz Beograda?
Zašto u četvrtak?
Pa, zbog ovog intervjua NIN-u…
Ahaha… Moja je odluka kome ću dati intervju i na nju ne može da utiče ni Amerika. Znam da se moji stavovi neće svideti čitaocima NIN-a, ali je bitno da moje poruke dospeju i do njih, da shvate da je RS, iako nema međunarodno priznanje, najnezavisnija zemlja u regionu.
Izvor: Nin
Foto: Vesna Lalić