Medijski panciri onih koji su od ljudi pravili ćevape, a po Srbiji širili teror, odavno su navučeni od strane Đilasovih i Šolakovih medija – čini se da su megafoni i oni koji usmeravaju megafone Vučiću i Vulinu oprostili sve uspehe, osim toga što su razbili najopasniji i najsuroviji klan u ovom delu Evrope, a i šire..
U jeku histerije, ali i nedostatka druge argumentacije, one koji nazivaju nezavisnim Šolakovim analitičarima, preplavili su Danas, N1, Novu, pa i manje ekspoziture poput 021.rs, u kopi-pejst tekstovima, osipajući opet paljbu tim povodom po predsedniku Vučiću.
Oni koji su od Velje Nevolje i Mareta Mesara pravili maltene disidente, žrtve i romantične heroje koji su progonjeni, opet su na njihovoj strani (ili to nikada nisu ni prestali da budu): ovoga puta, zamerke su im međutim još bizarnije nego ranije.
Naime, ovi samoproklamovani stručnjaci napadaju predsednika Vučića što je u obraćanjima javnosti iznosio detalje, koje, vele može samo tužilac da iznosi i time je privatizovao institucije – iste one koji funkcionišu i dalje po njihovim zakonima, uslovima i na koje ni država ni pojedinac ne mogu da utiču. Iste one koji su oni izabrali i montirali, u većini slučajeva.
Brinući se, deklarativno, za vladavinu prava, koju su gazili na bezbroj načina u turobno dosmanlijsko doba, zapravo se brinu za nešto drugo: očigledno ih boli to što je predsednik Aleksandar Vučić upoznao najširiji auditorijum sa jezivim zločinima ovog klana, ali i njihovih daljim, srećom osujećenim planovima, zbog čega je pranje biografija istih znatno otežano, odnosno gotovo nemoguće.
U suprotnom, verovanto bi i mlinari iz Ritopeka bili nevine žrtve kao i divni inspektori sa desetinama krivičnih prijava i mrlja, ili kao lažni uzbunjivači iz policije koji krše desetine propisa i zakona dostavljajući osetljive podatke opozicionoj liderki, umesto nadređenima.
Uostalom, demonstracija hrabrosti i rešenosti Vučića da stane na put krvnicima koji su pomislili da su jači od Srbije i društva uopšte, ni na koji način nije ugrozilo nezavisnost istrage – što se ne može reći za vreme kada su ovi bukači jahali, a kada su Zoki Bunda i Beba Konobar ne samo iznosili podatke, već hapsili po ličnom nahođenju I animozitetu, bez reda i zakona, pa je recimo i urednik ovog nedeljnika bio utamničen samo zato što nekome nije po volji.
Ne samo da su ta vremena prošla – nego se nikada neće ni vratiti.
Tomo Lovreković
