“Stara dama” – Evropa, istina je, teže oseća krizu od Sjedinjenih Država?!
Prvo, bliže je Rusiji i Ukrajini, dakle ratu, a industrija u Evropi apsolutno zavisi od uvoza energenata (gasa, nafte) koje je dosad po povlašćenim cenama kupovala od Rusije, pride preti i nestašica hrane, pre svega žita, pa azotnog đubriva, pa…
Zbog sveopšte nesigurnosti, da ne kažemo – panike – na tržištima su sada evro i dolar izjednačeni po vrednosti?!
I, čeka se intervencija Evropske centralne banke: čitaj štampanje evra?!
U utorak (12.jula 2022.) na tržištu novca jedan evro vredeo je jedan dolar, što je u poslednje dve necenije najslabija vrednost evropske valute prema dolaru…Preciznije, evro je i dalje za nijansu jači od dolara pošto se za jedan evro dobija 1,0011 dolara, a apsolutno najniži kurs evra bio je nedugo posle uvođenja zajedničke evropske valute, dakle početkom maja 2001. kad je evro vredeo samo 83,8 američkih centi.
„Izgleda da je deprecijacija evra u velikoj meri podstaknuta tržišnim preispitivanjem potencijalnog značajnijeg pada bruto domaćeg proizvoda evrozone, koji pojačajavaju energetski problemi, rat koji se razvukao duže nego što se očekivalo i sumnja u alate i mere Evropske centralne banke za borbu protiv fragmentacije zone evra”, kažu analitičari Mejbanke.
Dakle, iz aviona se vidi Evropa je mnogo žešće pogođena kontramerama Ruske federacije – kada se olako i pod pritiskom Džo Bajdenove administracije i razjogunjenih NATO jastrebova i jurišnika koji su namirisali krv, jer se EU pod pritiskom SAD, nizom nepromišljenih poteza i ishitrenih odluka svakodnevno takmičila u junačenju uvođenjem sedam, evo i osam krugova sankcija Ruskoj federaciji i Vladimiru Putinu, ni na čas ne pomislivši da će im Rusija (Koja nije ni Libija, ni Iran, ni Avganistan, ni Srbije (jer je najveća nuklearna sila na planeti, i nadmoćnija od NATO-a u visokoj vojnoj tehnologiji (!)…) – uzvratiti žestoko, uverena da će iz tog rata sankcijama izaći kao pobednik sa Zapadom…
Ali, Sjedinjene američke države sa, zasad bezbedne udaljenosti svim silama pripomažu da rat Slovena, Rusa i i Ukrajine na tlu Evrope potraje sto duže…Jer, za razliku od Evrope, Amerika ne zavisi u u tolikoj meri od ruske nafte i gasa (ali ga redovno kupuje po mnogo povoljnijim cenama od Evrope!) ali i tamo, preko Velike bare baš ne cvetaju ruže…
Svakodnevno čitamo da se po ulicama, tržnim centrima diljem Amerike ubijaju građani SAD međusobno, kao da je danas u 21. veku nekako na tlo Amerike opet proradio Divlji zapad.
Uz to, i tamo, kod “Ujka Sema” počinje inflacija, počinju nestašice po tržnim centrima i super marketima, a jedini spas (ne pomaže svakodnevno zapomaganje Džoa Bajdena) – da se zabrani prodaja oružja građanima – ne prolazi, jer to ne odgovara – gospodarima ratova i smrti diljem planete?!
Uz to, uprkos brojnim i značajnim poskupljenjima, Evropska centralna banka zaostaje za merama drugih zemalja: referentnu kamatnu stopu podigla je ne samo američka banka Fed, nego na primer i Velika Britanija ili Švajcarska.
I to je još jedan od razloga zašto vrednost evra opada već nedeljama, ne samo prema u odnosu na američki dolar, već i na kineski juan i druge valute.
Ipak, najveći faktor uspona dolara je verovatno stav tržišnih učesnika da će FED podizati kamate brže i jače nego druge velike svetske centralne banke.
Očekuje se da će FED povećati referentnu stopu za 75 baznih poena drugi mesec za redom – na zasedanju 26. i 27. jula. Procenjuje se da će cena fjučersa na FED sredstva porasti na 3,50 odsto do marta iduće godine sa sadašnjih 1,58 odsto.
Takođe, kad je Vladimir Putin rekao i održao reč: “naftu i gas možete i dalje da redovno dobijate, ali morate da je plaćate u rubljama”, prvo je na Zapadu zavladao šok i neverica, a onda su (da ih drugi ne vide) jedan po jedan veliki gigant dolazili u Rusiju i prihvatli da energente plaćaju, očito u konvertibilnim rubljama, tako da je ne samo dolar već i ruska rublja ojačala prema evru?!
Ipak, valjda da bi umirili svoju sve uznemireniju javnost, u EU tvrde – ništa dramatično se ne događa: “U privredi Evrope nema ozbiljnijih teškoća. Stanje je još dobro, ali je veoma krhko“, kaže Ulrih Lojhtman, stručnjak za devizno tržište banke Komercbank.
o Ne isplati čak ni izvoznicima
Istina, niža vrednost evra, u principu, ne mora da bude uvek rđava: jer roba proizvedena u zoni evra postaje jeftinija na svetskom tržištu što bi zemlji-izvoznici, Nemačkoj na primer, moglo biti i od koristi, ali…Jedno ali uvek kvari: problem je što se energenti – i većina sirovina na svetskom tržištu – obračunavaju u dolarima: „Sve dok delove ili sirovine uvozite iz zemalja van Evrope ili ako vam za proizvodnju treba mnogo energije, ta računica pada u vodu“, kaže Sonja Marten iz banke DZ.
A upravo to se to događa nemačkom privredom: zbog rasta cena energenata koje Nemačka mora da uvozi, maja ove godine spoljnotrgovinski bilans bio negativan – što se gotovo ne pamti u Nemačkoj?! Minus u odnosu na uvoz iznosi, doduše, oko “tričavih” 900 miliona eura – pri izvoza od 124,7 milijardi evra to nije toliko dramatično (jer i izvoz neprestano raste) ali je jasno da čak i Nemačka više nema nikakve koristi od „jeftinog“ evra.
To bi već i za Evropsku centralnu banku (ECB) trebalo da bude signal i razlog da „pritisne kočnicu“ i smanji količinu novca u opticaju…
Iz Frankfurta se zasad čuju samo najave da će to učiniti:
„ECB može najpre da pokuša da interveniše verbalno“, smatra Sonja Marten.
Ali iskustvo Sonje Marten kaže i da su takve pretnje dobra prilika za špekulante na svetskim berzama, a nekakav dugoročni učinak se ne postiže samo rečima.
Da zlo nikad ne dolazi samo, pokazuje i sve izvesniji dogovor privrednih i vojnih velesila Kine, Indije, Rusije, zemalja BRIKS-a, a i Arapa, da uskoro izbace dolar kao svetsku rezervnu valutu, da formira NOVU VALUTU, koja će imati POKRIĆE U ROBI i upravo taj novac služio bi kao rezervna svetska valuta…A, onda, jasno je, da su Sjedinjene američke države i njihov Fort Noks izbačeni iz sedla i da više nikad neće biti što je dosad bilo…
Ipak, ritam se još uvek diktira s druge strane Velike bare: Zbog politike američkih Federalnih rezervi, ali i iz drugih razloga izgleda da investitori – i špekulanti posebno – imaju više poverenja u američke vrednosne papire, i da im zbog toga još uvek trebaju dolari…
Ali, šta će se desiti ako Evropska centrala banka, kao što je više puta najavila, podigne kamatnu stopu u julu, značajnije nego što se očekivalo?
FOTO: PIXABAY
