Piše:Milorad Кomrakov
Ruski pisci i knjige su zabranjeni na Zapadu, ali kod nas je to nezamislivo. Nema mesta etničkoj netrpeljivosti – rekao je Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin. Na Zapadu cveta takozvana „kultura otkazivanja“, ostrakizam i potiskivanje činjenica koje se ne uklapaju u njihove šablone, rekao je ruski predsednik, čestitajući ruskim radnicima u kulturi njihov praznik (Dan radnika u kulturi).
I „na meti“ su i umetnici, ne samo oni koji su sada u naponu snage, već i oni koji su onoliko zadužili svetsku kulturu, a odavno nisu sa nama, od Dostojevskog preko Čehova, do Čajkovskog. Dan radnika kulture, u Ruskoj Federaciji obeležava se, od 2008. godine, svakog 25. marta. Pokrenut je u čast armije ljudi, pravih poklonika koji su svoje živote posvetili ruskoj kulturi – rekao je Putin, obraćajući se ruskim laureatima tradicionalnih predsedničkih nagrada iz oblasti književnosti, umetnosti i kulture.
Danas pokušavaju da ukinu celu hiljadugodišnju državu, naš narod, govorim o progresivnoj diskriminaciji svega što je povezano sa Rusijom – zaključio je Putin. Predsednik Rusije je izrazio ogorčenje zbog pogrešnog predstavljanja činjenica o Drugom svetskom ratu u holivudskim i japanskim udžbenicima. „Nije počelo juče… Iznova i iznova u Holivudu su bili filmovi u kojima je američka vojska nazvana jedinim pobednikom nacizma… Doprinos Crvene armije se jednostavno ne pominje – napomenuo je on. Prema njegovim rečima, u Japanu, na dan sećanja na žrtve Hirošime i Nagasakija, ili stidljivo ćute ko je bacio bombe na ove gradove, ili pišu sasvim očigledne gluposti, kažu, to su uradili “apstraktni saveznici”.
Govoreći o izbacivanju Dostojevskog iz spiska literature na pojedinim obrazovnim ustanovama u Evropi, Putin je rekao: „Videli smo kako je jedan ulični umetnik na kući naslikao portret ruskog pisca Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, sada ostrakizovanog i osuđenog na Zapadu. To daje nadu da će kroz međusobnu simpatiju ljudi, kroz kulturu koja povezuje i ujedinjuje, istina naći put, dodao je Putin. Da podsetim, u Napulju se na zidu Tehno-industrijskog instituta pojavila freska koja prikazuje Dostojevskog. Njan autor, italijanski umetnik Jorit se, na taj način, usprotivio odluci Univerziteta Bikoka u Milanu da obustavi kurs o ruskom piscu zbog Specijalne operacije Ruskih oružanih snaga u Ukrajini. Univerzitet se, posle talasa dobijenih kritika, ipak predomislio.
Američki „Dedlajn“ pozvao je poznatog ruskog reditelja i producenta da opiše situaciju iz srca Rusije. Pristao je, ali pod jednim uslovom – da ostane anoniman. Osvrće se potom umetnik na bojkot koji doživljava ruska kultura od početka rata u Ukrajini, uz opasku da to nije pravedno:
„Bojkotuje se sve što ima veze sa Rusijom. Svi mi kojima je stalo kojim će pravcem Rusija ići u budućnosti takođe smo izloženi bojkotu. I sada, živeći u totalitarnom režimu, našli smo se u situaciji da nas bojkotuje s obe strane – ocenjuje ruski umetnik i nastavlja:
“ Nije me sramota što sam iz Rusije, i nikada me neće biti sram. Rusija je zemlja velike istorije i velike kulture. Svet bi bez ruske kulture bio “dramatično drugačiji”. Istorija ruske književnosti obiluje ekstremima nepoznatim drugim kulturama i podnebljima, a svest o važnosti napisane reči u ruskoj je tradiciji uvek posedovala posebno značenje. U ruskoj književnoj tradiciji pisac je uvek bio čovek koji je mnogo više „govorio“ kada bi pisao ili javno deklamovao svoje ideje nego u ostalim evropskim kulturama. Progon ruskih umetnika širom sveta, zbog rata u Ukrajini, iz dana u dan, je sve vidljiviji u javnosti.
Sve to podseća na jedan događaj u Nemačkoj pre tačno 89 godina. Uticaj nacista na sva područja kulture pokazuje u kojoj meri je Adolf Hitler težio da kontroliše život Nemaca i pridobije ljude za nacizam. Tog 10. maja 1933. godine na udaru su se našle – knjige. I to one koje su predstavljale oličenje „nenemačkog duha”, prema mišljenju Unije nemačkih studenata usko povezane sa Hitlerovom Nacionalsocijalističkom radničkom partijom.
Na ulicama i trgovima 34 univerzitetska grada u Nemačkoj spaljivana su dela Кarla Marksa, Fridriha Engelsa, Tomasa i Hajnriha Mana, Helen Кeler, Eriha Garsije Remarka, Sigmunda Frojda, Franca Кafke, Hermana Hesea, Alberta Ajnštajna i mnogih drugih nepodobnih autora. Nacisti su sastavili spisak od više od 2.500 zabranjenih autora i podstakli spaljivanje knjiga koje su osporavale nacističke ideje i vrednosti. Studenti, od kojih su neki bili odeveni u uniforme SS divizija i nosili druge nacističke simbole, dopremili su 10. maja više od 20.000 primeraka dela koja su smatrana „nenemačkim” na trg ispred gradske Opere u Berlinu.
Кnjige su uzete iz univerzitetskih i drugih biblioteka širom zemlje. Na tom mestu se okupilo više od 40.000 ljudi, dok su milioni Nemaca slušali uživo prenos putem radio prijemnika. Gotovo svi istaknuti pripadnici Frankfurtske škole, poput Teodora Adorna, Herberta Markuzea, Jirgena Habermasa, Eriha Froma i Maksa Horkhajmera su napustili zemlju ubrzo posle tog maja 1933. godine. Кnjiževnici Ernst Vajs i Hajnrih Man su otišli u Francusku, Tomas Man je privremeno utočište našao u Švajcarskoj, da bi se posle toga preselio u Sjedinjene Države. Albert Ajnštajn se odrekao nemačkog državljanstva i posle nekoliko meseci u Belgiji i Velikoj Britaniji, emigrirao je takođe u Sjedinjene Države.
Zasluge za opstanak ostrakizovanih knjiga iz nacističkog peroda idu Georgu Salcmanu, Nemcu čiji su otac i deda podržavali nacionalsocijalistički režim, dok je on bio član Hitlerove omladine tokom adolescencije i učestvovao u ratu. Otac je 1945. godine izvršio samoubistvo po kapitulaciji Nemačke, a Salcman je ranjen kao maloletni vojnik u ratu.
Georg je 1976. godine počeo da sakuplja knjige koje su bile zabranjene tokom nacističkog režima u Nemačkoj, da bi do smrti 2013. godine uspeo da prikupi oko 12.000 primeraka. Biblioteka Univerziteta u Augzburgu otkupila je 2009. godine njegovu kolekciju koja se do danas smatra najvećom privatnom zbirkom literature koju su nacisti smatrali nepoželjnom.
Njagova kolekcija uglavnom se sastojala od dela objavljenih značajno pre 1933. godine, ali su te knjige kasnije postale trn u oku nacistima iz različitih razloga, objasnio je 2019. godine za Bi Bi Si Gerhard Štrumf, bibliotekar univerzitetske biblioteke u Augzburgu. Nije bilo lako ubediti ovog kolekcionara da preda zbirku knjiga koje su tokom tridesetih gorele širom Nemačke, jer je Salcman strahovao da one neće biti dostupne svima koji žele da do njih dođu, kaže Štrumf.
Upravo zbog toga, univerzitetska biblioteka u Augzburgu pobrinula se da one stoje u otvorenom delu ustanove na raspolaganju svakom ko je zainteresovan.
Photo: Pexels
