Piše: Mića Jovanović, Megatrend
Evo, sedim ispred televizora i gledam direktan prenos studentskog protesta u Nišu. „Studentski edikt“ je naziv protesta. Lep je naziv i podseća na „Milanski edikt“, kojim je, 313 godine nove ere, prihvaćeno hrišćanstvo od strane Rimljana. I Niš je, zbog toga, istorijski grad jer je na tom prostoru živeo i rimski car Konstantin Veliki, koji je bio i glavni inicijator ovog edikta.
Ubeđen sam da većina studenata (ne samo pravnih fakulteta) znaju da edikt, kao zakon ili uredba, predstavlja jedan od temelja Rimskog prava, odnosno da je dokument, koji, na neki način – obavezuje. Pitanje je: da li će „Studentski edikt“ biti obavezujući za Vladu Republike Srbije, za predsednika Vučića, ili najviše za – sâme studente?
Rekao bih, sa velikom dozom sigurnosti – za sâme studente! Ovaj „edikt“ svaljuje ogroman teret odgovornosti na leđa svih učesnika u protestima, obzirom da su jasne najave iz Evrope i sveta da će se smanjiti, ili potpuno povući, investicije u srpsku privredu! Šteta, koju su protesti već napravili Srbiji, meri se stotinama miliona evra!
Ali, i tu su studenti u pravu! Sloboda, demokratija, pad „diktatora“ – daleko su iznad materijalnih (finansijskih) vrednosti! Samo da „diktator“ padne, to je važno! Briga nas za desetine hiljada radnih mesta, koja će se zatvoriti (ili, neće otvoriti), ako „diktator“ padne!
U isto vreme „diktator“, predsednik Vučić, u Knjaževcu, mom rodnom mestu, na samo šezdesetak kilometara od Niša – obilazi građane, razgovara sa njima… Ima ih gotovo isto kao i protestanata u Nišu. Samo – vidljivo se spontano okupljaju, pozdravljaju predsednika, svako ima po neku molbu za njega. Predsednik odmah reaguje i daje direktive predsedniku opštine Milanu Đokiću.
A znamo da predsednik Vučić ispunjava svoja obećanja. „Studenti su uvek u pravu!“, kaže on, a tako i misli. Siguran sam u to. I studenti jesu uvek u pravu, i ja tako mislim. I znam da jesu. Posle 47 godina profesorske karijere i 47 generacija studenata, koje sam učio – znam da su u pravu. I ja sam mnogo naučio od njih. To što protestuju je potpuno ispravno i dobro. I ja bih ih podržao, ako bi mi neko od njih objasnio šta, zapravo, žele?
Dopisujem se, preko Instagrama, sa jednim svojim bivšim studentom iz Zaječara. Ilija, pametan momak. On je u nekom od zaječarskih pokreta mladih i kaže:
„Profesore, mi se borimo protiv otvaranja novog rudnika bakra u blizini Zaječara. Borimo se da se u Zaječar vrate stare česme, kojih je u gradu bilo mnogo. Borimo se za zelena polja i cvetne livade. Ne želimo površinske kopove rudnika, a ni jalovišta (otpad, u eksploataciji bakra, prim. autora).
A, ja ga pitam: „Sine, živiš u 21. veku, imaš vodovod, šta će ti česme? A kopovi neće ugroziti ni zelena polja, a ni cvetne livade. Uz to, Kinezi će zaposliti mnoge od vas koji ste diplomirali na Fakultetu za menadžment u Zaječaru, imaćete par hiljada evra platu. Rudari – možda i više.“
I predsednik Vučić misli da je moguće kopati bakarnu rudu, a i litijum, a da se očuva priroda, i livade, i cvetna polja, i česme. U jednoj od centralnih ulica Zaječara, koja, inače, nosi ime po mom pokojnom ocu Božinu Jovanoviću – postoji stara česma, koja je, već stotinak godina – u funkciji! Postoje i neke druge, „aktivne“ česme, koje je sačuvao Boško Ničić, dugogodišnji gradonačelnik Zaječara.
A predsednik Vučić je Zaječarcima napravio i velelepni stadion, asfaltirao ulice, napravio regionalne puteve. Predsednik Vučić je, državnim investicijama, napravio i moderan ski-centar na Staroj planini i postavio bivšeg košarkaša Karadžu za direktora. Veoma je sposoban, dobro organizovan. Stara planina je, pod njegovim rukovodstvom, upisana na mapu najuglednijih evropskih ski-centara.
I kako ćemo, onda, da rušimo predsednika, kada nam sve to on omogućava? Eto, to je moje drugo pitanje, za „desetku“, mojim studentima, omladini Zaječara.
Na kraju i moj predlog studentima protestantima na niškom protestu „Studentski edikt“: Krenite iz Niša malo na sever-severoistok i pridružite se predsedniku Vučiću u Knjažavcu, preko Tresibabe, oniže planine. Vi ste, bez dileme, uvek u pravu. To i on kaže.
