Gošća „Politikinog” podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar” bila je dr Vera Šćepanović, infektolog. Ona je u podkastu govorila o tome šta treba jesti kako bi se očuvalo zdravlje, a šta izbegavati, zašto ne treba držati popularne dijete, koliko je važno da jedemo kuvanu hranu i koja je uloga vlakana za dobar rad creva, ali i kako je ljubav prema medicini i zdravoj ishrani „pretvorila” u dobar posao.
U podkastu je istakla da u ishrani savremenog čoveka najviše nedostaju biljna vlakna i proteini. Kada nam nedostaju proteini, mi nemamo dovoljno energije, lako se gojimo, zadržavamo tečnost, dolazi do linfedema, zato što su proteini gradivne materije, ne samo za strukturu naših tkiva, nego se od njih prave i naši enzimi i naši hormoni.
– Smatra se da čak 70 odsto našeg imuniteta zavisi od creva. Mikrobiom možemo da uporedimo s jednim dobrim travnjakom koji pravi barijeru između crevnog sadržaja i naših zidova creva. Recimo, ako imamo jedan lep travnjak, bilo šta da padne na tu travu neće dotaći zemlju nego će ostati na travi. Znači, te milijarde i milijarde dobrih bakterija korisnih za naš organizam zadržaće tu nečistoću na sebi, one se time hrane i produkuju korisne supstance pa neće doći do propustljivosti creva jer crevni zid nije od plastike i najlona pa da neće ništa prodreti u našu krv. Ako nemamo dobar mikrobiom, ne možemo da imamo dobru zaštitu i barijeru između crevnog sadržaja i naše limfe i venske krvi.
Ako imamo bogat mikrobiom, nema propustljivosti creva, bićemo zaštićeni od mnogih bolesti, imaćemo mnogo veću energiju. Creva mogu da se očiste samo ukoliko imamo takvu ishranu da se ona prirodno prazne svakodnevno, da imaju dobar volumen, da imaju puno biljnih vlakana i rezistentnog skroba koji drže taj volumen, kojima se hrane korisne bakterije. Savetujem da se kuvaju tradicionalna jela, kupus, pasulj, grašak, boranija, sočivo i da se ta hrana pasterizuje. Kada se skuva hrana ona može da se stavi u staklene tegle, jer mogu da izdrže tu visoku temperaturu. Pasulj i „tonus” hleb spadaju u supernamirnice, to je funkcionalna hrana koja je jako bogata proteinima i bitnim vlaknima. Oko 300 grama „tonus” hleba zadovoljava dnevne potrebe odraslog čoveka za biljnim vlaknima – istakla je dr Šćepanović.
Naša sagovornica smatra da je većina ljudi postala svesna pravilne ishrane, pogotovo oni koji imaju hronične bolesti. Jer oni su se zbog pogrešnih navika i pogrešne ishrane i razboleli, dodaje gošća našeg podkasta. Neki stručnjaci ukazuju i na veliku povezanost creva i mozga…
– Imamo dva načina kako su creva i mozak biohemijski i fiziološki povezani. Jedan način je taj što se produkuje gama aminobuterna kiselina od korisnih bakterija, a druga je preko nervusa vagusa. On je kranijalni nerv, znači moždani nerv koji ide od mozga i dolazi kroz trbušnu duplju do kraja, do creva. To je direktan put iz creva ka mozgu. Znači, ako su naša creva „otrovana”, a možemo da zamislimo da često nemaju dovoljno korisnih bakterija, s obzirom na ogromnu zloupotrebu antibiotika i koliko se uzimaju antibiotici, vrlo često dolazi do lošeg mikrobioma. Dolazi do propustljivosti creva, što je jedan od osnovnih uzroka za autoimune bolesti i za hronične bolesti – dodaje dr Šćepanović.
Njen stav je da na našu kožu ne stavljamo ništa što ne bismo pojeli, kao i da jutro treba započeti ispijanjem tople vode sa limunom, u koju se doda malo morske soli.
– Limun je potreban zbog detoksikacije jer mi ne možemo da živimo na izolovanom ostrvu, nismo mi Amiši pa da imamo svu hranu koju sami proizvodimo svojim rukama. Ako uzmemo limun ujutru, mi smo jako puno te hemije detoksikovali, izbacićemo je, vezaće se za tu limunsku kiselinu, izlazi napolje. Jako je bitno da tu bude i morska so, a ne obična jodirana so, zato što nam je jod u deficitu stalno, a morska so ima puno raznih minerala, između ostalog i magnezijuma i cinka i fosfora, ima puno minerala i ima skoro identičan mineralni sastav kao naše kosti. Tako da smo mi skroz kompatibilni sa morem. Naša plazma i naša limfa najviše imaju sličnosti sa biohemijskim sastavom morske vode – dodaje dr Šćepanović, koja je vlasnica kompanije „Trivit”.
Postavlja se pitanje i šta je autofagija i da li je zdrava.
– Način ishrane u kome se ne jede 16 sati, a jede se osam sati, to je povremeno gladovanje, a autofagija je kad ne jedemo minimum 48 sati, idealno 72 sata. Za 72 sata, ukoliko se ništa ne jede, dođe do maksimuma hormona rasta koji imaju i stariji i odrasli ljudi, dok kod dece on pospešuje rast, a kod odraslih ljudi regeneraciju, što znači uništavanje starih ćelija i reciklažu tih starih ćelija. Ja od 2017. godine praktikujem povremeno gladovanje, ne svaki dan jednako, ne slepo, 8–16 sati, 9–15 sati. Mislim da je to idealan način ishrane zato što je i na Hilandaru jelovnik i praksa tipična da oni devet sati jedu. I to je sigurno dobar način da se ljudi ne opterećuju hranom. Hrono ishrana, povremeno gladovanje, mislim da može da poboljša svakome zdravlje, ne može nikome da naškodi – stav je dr Šćepanović.
Da li možemo kolagen da napravimo na neki prirodni način?
– Oko 25 odsto našeg organizma čini kolagen. Kolagen je jedan jako veliki protein, ogroman protein i on je osnovni sastojak i vezivnog tkiva, i hrskavice, i ligamenata, i kostiju, i krvnih sudova, i svih organa. Kad se nalazi u vezivnom tkivu znači da se nalazi u svim organima. Kolagen koji mi uzmemo kao nadoknadu ne možemo da usvojimo. Kolagen proizvode naši retikulociti u ćelijama, a za to su mu potrebne amino-kiseline. Taj kolagen koji mi uzmemo da popijemo, on će da se razgradi u amino-kiseline i organizam će njega da koristi kao i svaki drugi protein, kao da smo uzeli jaje, kao da smo uzeli pasulj, a organizam zna gde mu je najpotrebnije. Da bismo mi zaista sintetisali kolagen, moramo da imamo jako puno proteina, minimum je jedan gram po kilogramu telesne težine, onda možda da uzimamo jedan i po ili dva grama po kilogramu telesne težine, da imamo jako zdrav režim života, i da verujemo da će taj kolagen stvarno da dođe u kožu, kosti i nokte i da nam utiče na lepotu. Jer je činjenica da će organizam uvek prvo da namiri mozak, srce, krvne sudove, tetive, zglobove, svuda gde nam je potrebno, pa tek onda će da ide u kožu i zato se ne kaže slučajno da je koža ogledalo zdravlja. Znači onda ako je nama koža dobra, to znači da su nama svi drugi organi dobri, vitalni organi će prvo uzeti za sebe, organizam je savršeno stvoren i onda na kraju će i koža dobiti. Ona je barijera od svih mikroorganizama – pojašnjava naša sagovornica.
Gošća našeg podkasta je govorila i o tome kako možemo da napravimo jedan zdrav obrok, a da nam to ne oduzima mnogo vremena, koju hranu i napitke treba izbegavati nakon 40. godine, ali i koji položaj za spavanje je najbolji da ne bismo opterećivali srce i jetru.
– Samo spavanje na levom boku podržava prirodan tok kako smo mi kreirani. Ljudi koji spavaju na desnom boku moraju da znaju da dok spavaju njihovo srce mora jače da pumpa. Srce je jedini organ koji mora da radi do zadnje sekunde života. Moramo dozvoliti srcu da se odmori, da bismo sutra imali snage, da se ne probudimo umorni. Srce nikada ne možemo da prignječimo – kaže dr Šćepanović.
Za nju je, kaže, recept za srećan život truditi se da razvijete svoju duhovnost, razvijati svoje duhovno biće.
– Jer kad razvijamo duhovno biće onda imamo dovoljno energije da se dajemo prvo svojim bližnjima i onda da možemo da postignemo sve druge rezultate – dodala je dr Šćepanović.
Nikad mi nije dosadno
Dr Vera Šćepanović ističe da je od detinjstva navikla da uvek bude izuzetno aktivna i da joj je praktično životna želja ispunjena time da uvek bude okružena decom i unučićima. Za poslovne aktivnosti, ako se dobro organizuje, kaže da se uvek nađe vreme.
– Hranim se po principu da osam sati jedem, a 16 sati ne jedem. Trudim se da oko 23 časa najkasnije idem na spavanje, da sam u sedam sati već aktivna. Mislim da je to dovoljno vremena u kome može jako puno da se uradi i u porodici, i u firmi, i u okolini. Ukoliko čovek želi da sebe daje, ukoliko sebe ne štedi, on će da bude i raspoložen i dobiće tu ljubav i energiju od svojih bližnjih, tako da se ja ne osećam umorno i ne mislim da sam preopterećena. A zaista svi ljudi oko mene znaju koliko se njima dajem. Ja sam se, između ostalog, opredelila da napustim državni posao da bih mogla da radim od kuće. Trudim se da živim na relaciji Crna Gora – Srbija. I nikad mi nije dosadno, mislim da uvek imam dovoljno vremena za sve stvari – ističe dr Šćepanović.
Niko nije savršen
Naša sagovornica kaže da je od 2003. godine počela da ide redovno na liturgije i da se trudi da bude savesna pravoslavna hrišćanka.
– Shvatila sam da sve možemo da izdržimo. Treba prihvatiti stvari, treba biti zahvalan. Slava Bogu za sve, i za ono što je dobro i za ono drugo što nije, jer onda kad otkrijemo šta nije dobro, onda znamo da od sutra nećemo tako. Grešili smo negde. Niko nije savršen – dodaje dr Šćepanović.
POGLEDAJTE CELU EPIZODU
