Piše: Tomo Lovreković
Oni koji su na vlast došli bagerom, paleći skupštinu i televiziju i
njihova ideološka deca – pozivaju na pravnu državu.
Oni koji su prodavai šećerane za tri evra, uništili kompletnu
privredu, vojnu industriju i raskućili sve sa tajkunima za kovertu i
procenat sve što se moglo i njihova ideološka deca – pozivaju na borbu
protiv korupcije.
Oni koji su ubili Ranka Panića, izlomiili stotine mladalačkih rebara i
suzavcem širili polemiku i njihova ideološka deca – pozivaju na borbu
protiv represije.
Oni koji su iskoristili Sablju da stotine političkih protivnika i
ličnosti koji su protiv njih poput pacova bez prava strpaju u memljive
podrume CZ-a, a pritom prvi od Hitlera na ovamo zatvarali novine jer
pišu drugačije i njihova ideološka deca – pozivaju na prestanak
političkog progona.
Oni koji se diče time što su komšije i muževe na koje su ljubomorni
pakovali da godinama tucaju kamen na Golom otoku i njihova ideološka
deca – pozivaju na borbu protiv jednoumlja.
Kada bi se SI sistem jedinica proširivao, upravo bi ti novopečeni
aktivisti, ekolozi i građaneri, bili nosioci merne jedinice za
hipokriziju. Čini se da se ustaljeni fundament fizike neće skoro
reformisati, ali se zato njihov delokrug širi – i trenutno su u
širenju evropskih vrednosti stigli do toga da preko telefona
najavljuju smrt i prete Milošu Vučeviću, gradonačelniku Novog Sada.
To je, dakako, uvertira za sutrašnje orgijanje ovih uber demokrata i
nosioca monopola nad građanskim pravima – kada državu planiraju da
brane tako što će razbijati policijsku upravu u Novom Sadu i kidisati
na policajce.
Minorna grupa maloumnika, dakle, ima nameru da nasrne sutra na Srbiju,
a u ime odbrane Srbije – možda ta njihova demokratija, nama,
pobornicima diktature, neće dovoljno jako odjeknuti samo od kamenica i
štangli. Možda im trebaju i duge cevi, iste one kojima su izbornu
volju utvrđivali i listiće prebrojavali 5og oktobra. Samo umetničke
slike neka ostave ovog puta.
Dakako, ne treba kriviti ni one koji su u slušalicu izneli jezive
pretnje prvom čoveku Novog Sada, ni one koji će sutra činiti krivična
dela tvrdeći da je to njihovo zakonito pravo (jeste, kao što im je
zakonita obaveza da robijaju zbog toga) – to su samo pseta na povodcu.
Čitaj, narodski, džukele.
Treba kriviti one koji su ih hranili, učili da žele i reaguju na krv,
huškali i konačno im skinuli brnjice. Ipak, na kraju ove za građanere
otužne balade, valja spomenuti – dva loša ovog puta ne ubiše Miloša.
Ni narednog. Ni bilo koje drugog puta. Jer naspram džukela i kerovođa
stoje ljudi. Stoji 99 posto Novog Sada i Srbije.
Koji žele mir i stabilnost, a ne ludilo i nasilje. I koji znaju da
telefon služi da se aplicira za jedno od hiljada radnih mesta
otvorenih zbog sposobnosti tog Miloša Vučevića, a ne da se nekome
preti ili želi smrt. Nije ga zato Bel izumeo.
Happy
0
Sad
0
Excited
0
Sleepy
0
Angry
0
Surprise
0
