Rat u Ukrajini i međunarodne sankcije teško su pogodili najsiromašnije ruske republike poput Dagestana i Burjatija, odakle ruska vojka regrutuje najviše vojnika. Lokalno stanovništvo je nezadovoljno politikom Kremlja i sada vidi priliku da se konačno odvoji od Rusije.
Postoje znaci koji ukazuju da pokreti za nezavisnost jačaju u mnogim ruskim republikama i prete da destabilizuju vlast u zemlji. Federacija se sastoji od 85 pokrajina, od kojih su 22 republike, a svaka od njih ima različitu etničku strukturu. Većina njih su bile nezavisne teritorije pre nego što su pripojene Rusiji, a autonomiju su dobile nakon raspada Sovjetskog saveza, piše u komentaru portal Moscow Times, objašnjavajući dalje kako rat u Ukrajini sve više pogađa određene delove Ruske federacije, u kojima dolazi do bujanja nezadovoljstva Putinovom politikom.
Ove republike, piše dalje portal, odavno su nezadovoljne svojim statusom jer je Kremlj, kako tvrde, potisnuo njihov autonomni jezik i identitet kroz program „prisilne rusifikacije“. Manjine u tim republikama protestuju zbog toga što im, kako tvrde, država otima resurse, a njihove potrebe potpuno zanemaruje.
„Rat je pojačao ogorčenost. Siromašnije provincije su pretrpele ekonomske posledice sankcija i podnele najveći teret ruskih žrtava u Ukrajini. Najveći broj umrlih zabeležen je u republikama Dagestan i Burjatija“, navodi portal.
Ovakva situacija dovela je do sve većeg i glasnijeg negodovanja.
„Kremlj crpi sve resurse iz regiona, posebno Burjatije, i kao rezultat toga lokalno stanovništvo je u siromaštvu“, kaže Aleksandra Garmažapova, šef novoformirane Fondacije Slobodne Burjatije za Moscow Times. „Danas, Kremlj koristi osiromašene Burjate kao topovsko meso“.
Fondacija koju predvodi Aleksandra vodi kampanju protiv rata. Samo članovi koji su napustili zemlju – uključujući Garmažapovu – mogu to učiniti otvoreno, dok ostali moraju da ćute u strahu od odmazde iz Kremlja. Ali ona tvrdi da grupa ima snažnu podršku Burjatije, koja se nalazi u istočnoj Rusiji blizu granice sa Mongolijom, i koja raste kako se rat odugovlači.
„Mi koji smo napustili zemlju, glasovi smo onih koji ne mogu da govore“, kaže ona.
Ova fondacija takođe zahteva značajnu autonomiju za republiku, uključujući moć da odbije slanje vojnika u rat, da kontroliše sopstveni budžet i resurse i da povrati primat burjatskog jezika i kulture. O tome da li grupa podržava punu nezavisnost, Garmažapova kaže da „budućnost Burjatije treba da odredi narod Burjatije na slobodnim izborima“.
Izvor: Mondo.rs
