Nakon najave i odluka pojedinih banaka da povećaju svoje naknade i provizije na usluge vezane za platne račune građana, Narodna banka Srbije je obavestila javnost da će na prvoj sednici Izvršnog odbora 11. avgusta doneti paket mera i propisa kako bi zaštitila standard građana.
Srpski pokret Dveri zahteva od Narodne banke Srbije da u najavljeni paket mera za obuzdavanje rasta cena bankarskih usluga po osnovu naknada i provizija, uključi i obavezno ograničenje kamatnih stopa na bankarske kredite, a posebno da ograniči ogromne kamatne stope na prekoračenje po tekućem računu, poznatiji kao „dozvoljeni minus“ (overdraft) pomoću koga preživljava ogroman broj osiromašenih građana.
Kamate na „dozvoljeni minus“ su u julu mesecu u proseku iznosile 28,9%, a razlike između ovih kamata kod različitih banaka su izuzetno velike i neobjašnjive. Kreću od 33,79% kamate za dozvoljeno prekoračenje kod Eurobank, Direktna banke i Mobi banke (33,64%) do 9,73% kod Prokredit banke, dok je kamata za tzv. „nedozvoljeni minus“ i mnogo veća i ide i preko 47% (NLB banka).
Sa druge strane, referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije je počela da raste, pa od jula meseca iznosi 2,75% , a dalje povećanje zavisiće od rasta inflacije i cene novca na međubankarskom tržištu. Međutim, iako povećana, cena novca (kamata) po kojoj NBS „pozajmljuje“ poslovnim bankama, neuporedivo je niža u odnosu na astronomske iznose kamata na „dozvoljeni minus“ koji banke odobravaju ekonomski upropašćenim građanima. Gotovinski krediti su u strukturi kredita koji banke odobravaju građanima i najčešći i najskuplji, pa dok poslovne banke novac za „hitno obezbeđenje likvidnosti“ Narodnoj banci Srbije plaćaju po stopi od 4,81%, banke građanima za „dozvoljeni minus“ naplaćuju i 30% kamate. Za nedozvoljeno prekoračenje koje poslovna banka ne vrati NBS u roku, NBS kao „banka svih banaka“ naplaćuje banci kamatu od 10,5%, dok kamatna stopa koju poslovne banke naplaćuju građanima za isto takvo „nedozvoljeno prekoračenje“ po tekućem računu iznosi i 47% kod pojedinih banaka.
Gde je razlika između kamate od 10,5% koje plaćaju banke kada kasne sa vraćanjem pozajmice NBS i kamate od 47% koje plaćaju najsiromašniji građani Srbije kada nisu u stanju da vrate pozajmljeni novac bankama? Ova je razlika cena ekonomskog ubistva građana i privrede Srbije i ona se ne nalazi samo u aktivi banaka i milijardama evra zarade banaka koje u Srbiji posluju. Ona se nalazi i u džepovima onih koji su rasprodali srpsko bankarsko tržište, a trenutno uživaju sinekure i milionske plate u upravnim odborima banaka sa stranim kapitalom u Srbiji, čiji su interes zastupali svesnim uništenjem domaćeg bankarskog i finansijskog sistema. Stoga je za ograničenje kamatnih stopa na prekoračenje po tekućem računu neophodna intervencija koju NBS treba da preuzme kako bi zaštitila građane od zelenaških bankarskih kamata i omogućila im da prežive prehrambenu i energetsku krizu koja ih očekuje.
Uprkos pandemiji i periodu niskih kamatnih stopa, banke su u Srbiji poslovale sa velikim profitima, pa je u julu, nakon oporezivanja, zarada banaka u Srbiji iznosila 417,8 miliona evra. Najveći rast zarade od čak 50% bankarski sektor je ostvario povećavajući naknade i provizije. Razlog povećanja provizija je pokušaj banaka da nadoknade ili amortizuju smanjene prihode po osnovu niskih prihoda od kamata. Zbog toga su banke „finansijskim inovacijama“ uvodile nove i povećavale cene postojećih usluga, poput uvođenja ležarina na čekove, uvođenje provizije na plaćanje preko elektronskih naloga, naknada za stanje na računu i upit stanja na bankomatu, za gubitak i izdavanje novih platnih kartica, za blokadu i promenu PIN i druge mnogobrojne novouvedene naknade. Sada je jedan broj banaka već uvećao cene ovih novonametnutih usluga, dok se druge spremaju da to učine.
Dok su banke uvećavale profite, dug građana Srbije prema bankama je porastao na 11,75 milijardi evra (1.374 biliona dinara). Najveći iznos ovih dugovanja čine gotovinski krediti (više od 5 milijardi evra) pa je njihova je vrednost premašila i iznos dugovanja po stambenim kreditima, što govori o ogromnom siromaštvu bankarskih klijenata. Pored brige za monetarnu stabilnost, NBS je odgovorna i za finansijsku stabilnost zemlje, a ovakvim pljačkaškim dugogodišnjim odnosom banaka prema klijentima ugrožen je opstanak velikog broja ljudi i porodica.
Zato tražimo od Narodne banke Srbije da konačno i to 11. avgusta, obuzda banke i odredi limite njihove cenovne i kamatne politike, tako što će zabraniti dalje povećanje naknada i naknade za nepostojeće usluge, ali i kroz strogo ograničenje gornje granice kamatne stope za prekoračenje po tekućem računu.
prof. dr Tamara Milenković Kerković
Narodni poslanik
Potpredsednik Dveri
