Drama u praskozorje 6. oktobra 2000. u Generalštabu Vojske Jugoslavije: PAVKOVIĆ I LEGIJA OČI U OČI
Za Aferu piše: Vladan Dinić
# Pavković Legiji: Dolazeći ovamo, video si deo ljudstva i sredstava koji štite Generalštab, iskusan si, znaš ko su oni. Siguran sam da znaš da su sposobni da izađu lako na kraj s tvojom jedinicom… Znamo s kim si se ovih dana sastajao, u koje vreme, šta ste jedni drugima obećavali, koje si zadatke dobio. Jedan od njih ti je naredio da napadneš Generalštab i likvidiraš vojni vrh!
Dugo, praktično od petooktobarskih promena, najkontroverznija medijska ličnost bio je Miodrag Luković Legija, sa jedinicom za specijalne operacije pod komandom Resora državne bezbednosti!
Bez obzira da li se u javnosti pominjao u vezi ratovanja, uloge u petooktobarskim događajima dvehiljadite, hapšenja Slobodana Miloševića i isporučivanja Haškom tribunalu, pobune JSO, veza sa kriminalnim organizacijama, zemunskim i surčinskim klanom, eliminacija političkih protivnika, ubistva predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića, ili drugih događanja…
Pripadnici vojske su do 2000. godine, imali povremene bliske susrete sa pomenutom jedinicom, ili njenim delovima. Bez obzira na hrabrost u protivterorističkoj borbi i veoma dobru osposobljenost za njene pojedine sadržaje, nisu ih mnogo cenili. Vojska je skoro uvek zahtevala da se ukloni sa prostora na kome ona izvodi protivterorističke aktivnosti. U obrazloženjima zahteva je isticano da je za vojnički način izvođenja borbenih dejstava potrebno vojničko znanje, disciplinovanost, jednostarešinstvo, poštovanje ratnih pravila ponašanja, bez obzira o kojem protivniku se radi, kontrola učesnika i odgovornost za neučinjeno ili pogrešno učinjeno.
Na osnovu do sada poznatih činjenica, izgleda da do 5. oktobra dvehiljadite samo vojni vrh nije kontaktirao sa Legijom?! Naime, odmah posle 5. oktobra svi značajniji lideri koji su preuzimali vlast, javno su govorili o susretima s njim, uz otvorenu ili prikrivenu poruku – da su baš oni uticali na njega (Legiju?!) da postupi tako kako je postupio!
Doduše, posle atentata na premijera i optuživanja Legije da je bio organizator, isti ljudi su priznavali susrete sa njim, ali kao slučajne, takoreći u prolazu, pa su predlagali da se Ulemeku i ordenje oduzme…
Ipak, u dramatičnoj noći između 5. i 6. oktobra, deo vojnog vrha na čelu sa generalom Nebojšom Pavkovićem, imao je kratki susret sa Miodragom Lukovićem Legijom. U istraživanjima “šta se stvarno dogodilo oko 5. oktobra 2000.”, posle detalja razgovora Nebojša Pavković – Rade Marković, u rukopisu knjige koju pripremam – “Istina o 5. oktobru” – zabeležio sam zapažanja očevica, svedoka dramatičnih događanja i jednog od bliskih saradnika general-pukovnika Nebojše Pavkovića, tadašnjeg načelnika Generalštaba VJ.
Naime, posle informacija iz više izvora da se priprema napad na Generalštab radi likvidacije vojnog vrha, Pavković je tražio da načelnik Resora državne bezbednosti, kao pretpostavljeni jedinice koja je po dojavama bila određena za egzekuciju vojnog vrha, dođe u GŠ kako bi se o tome raspravljalo. Bez obzira što je policijski general opovrgavao verodostojnost informacija, Pavkovićeva poruka je (koju mi je potvrdio sam Pavković!) bila: “Ukoliko polete vaši helikopteri, biće srušeni! Ukoliko vaša jedinica krene prema vojnom objektu, biće uništena! Ukoliko nastavite da nas prisluškujete, uništićemo vam i timove i tehniku!”
Poruka je očigledno preneta i stigla “tamo gde je i trebalo”- jer se iza ponoći Nebojši Pavkoviću javio Miodrag Luković Legija, sa molbom da ga general odmah primi.
PAVKOVIĆ: Legija, kako si, kako ti je jedinica? Nisam očekivao da ćeš se ti javiti. No, dobro, bolje ikad nego nikad!
LEGIJA: Nikako, vidite šta se sve dešava. Gospodine generale, molim vas da me primite, želim da vas upoznam sa nekim činjenicama.
PAVKOVIĆ: Vidim da ti je preneto upozorenje, što je dobro, pre svega, za tebe i tvoju jedinicu, ali i za sve nas. Mada nije uobičajeno, primiću te. Možeš da dođeš odmah!
LEGIJA: Gospodine generale, gde ste sada?
PAVKOVIĆ: Ja sam sa mojim saradnicima na radnom mestu. Niste valjda mislili da se krijemo i da se nekoga plašimo. Uostalom, pitaj tvoje pretpostavljene gde sam, oni to sigurno znaju! Sačekaćete moji ljudi na kapiji.
LEGIJA: Dolazim odmah!
Došao je brzo, brže od svog pretpostavljenog. Za razliku od njega, bio je nervozan.
PAVKOVIĆ: Ovo su moji saradnici, za njih si čuo, ali ih do sada nisi sreo. Kakve su to činjenice značajne za vojsku koje treba da nam saopštite?
LEGIJA: Gospodine generale, ovo je haos, vi znate mene, ali nisam mogao ništa da učinim, to jednostavno nije bilo izvodljivo!
PAVKOVIĆ: Mi ne znamo šta si ti trebalo da učiniš, ne znamo kakvo si naređenje dobio. Znamo da u ovom trenutku gore zgrade Skupštine i policijskih stanica, da je televizija opljačkana i da Beogradom kruže naoružane grupe ljudi. Ako je trebalo da zaštitiš institucije, onda si to loše uradio. Uostalom, o tome će ocenu dati tvoj pretpostavljeni. Samo, problem je što se ne zna koliko ih imaš?
LEGIJA: Samo jednog, Vi to znate!
PAVKOVIĆ: Hajde, da se ne zavaravamo. Znamo s kim si se ovih dana sastajao, u koje vreme, šta ste jedni drugima obećavali, koje si zadatke dobio. Jedan od njih ti je naredio da napadneš Generalštab i likvidiraš vojni vrh!
LEGIJA: To nije tačno. Zar verujete da bih ja krenuo protiv vojske, da bih to učinio?
PAVKOVIĆ: Bolje da to ne učiniš. Znaš li šta se događa oko zgrade televizije na Košutnjaku?
LEGIJA: Ne znam, tamo nisam bio, tamo su drugi.
PAVKOVIĆ: Prenesi gazdi, da im slučajno ne padne na pamet da napadnu zgrade vojno-filmskog centra, loše će proći. Mnogo je bitnije da mu kažeš da tamo postoji materijal koji može ugroziti okolno stanovništvo!
LEGIJA: Ja vas molim, da mi verujete. Nemam ništa sa događajima oko televizijskog centra u Košutnjaku. Ponavljam, ni pomislili nismo da napadnemo vojsku, sa nekima jesam kontaktirao na njihov zahtev, ali nije bilo reči o vojsci. Ja nisam naivan da to učinim!
PAVKOVIĆ: Nas u to ne možeš da ubediš, jer naše informacije govore drugačije. Nije na odmet da i tebi ponovim: ukoliko se približite bilo kom vojnom objektu, bićete uništeni. Dolazeći ovamo, video si deo ljudstva i sredstava koji štite Generalštab, iskusan si, znaš ko su oni. Siguran sam da znaš da su sposobni da izađu lako na kraj s tvojom jedinicom. Za tebe je najbolje da ostaneš tamo gde ste i sada – u Centru bezbednosti. Vodi računa kako uopšte postupaš – pratimo aktivnosti tvoje jedinice i kaznićemo te ako pogrešiš!
Miodrag Luković Legija je napustio Generalštab. Nije bilo nikakvih novih činjenica koje bi bile interesantne za vojni vrh. Ispred su bili komandanti jedinica koje su obezbeđivale vojne objekte u tom delu Beograda.
Kratko su referisali…
PAVKOVIĆ: Jesu li još u centru?
KOMANDANTI: Jesu. Blokirali smo ih, ne mogu da izvrše pokret.
PAVKOVIĆ: Ko je bio još sa Legijom?
KOMANDANTI: Bio je sam sa pratiocima. Došao je da izvidi.
PAVKOVIĆ: Jeste li spremni da ih neutrališete?
KOMANDANTI: Jesmo. Možemo to odmah početi, samo naredite. Kratko će trajati, mogući su gubici.
PAVKOVIĆ: Sačekajte da se konsultujem sa saradnicima.
Pavković je bio spreman da naredi da se razoruža jedinica Miodraga Lukovića Legije. Imajući u vidu opštu situaciju u gradu i moguće žrtve u akciji razoružavanja, saradnici i on odlučili su da takvo naređenje ne izda…
Foto: Printskrin Balkan Info YT
