Odmah posle ubistva Кarađorđa 1817. godine, njegov najstariji sin Aleksa, koji se tada nalazi u Rusiji na školovanju, u Vojnoj akademiji piše Proglas narodu u Srbiji. On za ubistvo oca direktno optužuje Miloša i traži od naroda da se digne na ustanaka i ubije Miloša kojeg naziva turskim slugom. Aleksa obećava bogate novčane nagrade onima koji ubiju Miloša (50 000 dukata svake godine) i njegovu braću ali i Vučića, Vasu i Vuičinu decu.
(Bez mesta i datuma) „Objavlenije” Alekse sina Кarađorđevog o ubistvu njegovog oca, za čiju smrt krivim kneza Miloša i poziv narodu da se digne na oružje
Кopija s poslatog črez Vezira u Stambol
OBJAVLENIJE
Pozdravlje ot mene Alekse Đorđevića sina pokojnog Кarađopđa iz Topole, voždja Serbskago, što ga je Miloš Obrenović prijevarom ubio sjekirom bezčestno u glavu! Slavni i hrabri Slaveno Srbski Narode! Dokle ćete živiti bez slobode, šta čekate i šta li mislite. Šta ot sebe svi skupa činite! Dokle ćete u mraku ležati, kao robovi u jarmu stenjati kod Miloša vašeg Gospodara, koji neima nikakva prava, već vas braćo neprestano vara, s knezovima utrobe vam para, s pisarima sav narod otrova, s pandurima nemilo posatre, a s momcima nemilo potuče, i gore vas nego roblje laže. Svi njegovi zlobni služiteli postadoše braća vaših mučitelja.
Gdi se koji dobar junak čuje, on ga tajno prijevarom ubije, vitezove i hrabre vojvode, nesmisleno kao zver pojede, a ostala njegova čudesa čula su se do sami nebesa. Šta on radi ot Srbskog naroda, plač veliki dođe do premila Boga. Po svim svetu, i po svim državama, svak se čudi što trpite lava te vas davi gore nego aždaja. Na kolje braću svoju s Turcima ponabija, da vas kurjački kolje i svaki dan ot vas kasapnice praveći. Jest preveliko čudo da vas do sad sve pojeo nije.
Promislite vi braćo da Obrenovići jedno misle, drugo narodu govore, a treće tvore, i da su vas njiovim laganjem do glubočajše propasti doveli da strmoglav padnete i svi večno poginete. Jer kako što! A oni vas s Turcima plaše i sramotno prave da će na vas Turke napustiti. A daje creća oni bi s vama Turke strašili i sramotno Turkost s vama pretili. Na to je znak da će taj vaš bezbožni Goslodar Miloš Obr: koji sa njegova dva brata najposle Turčinom postati, i vas kao Branković eve izručiti, samo ako ih ne pobijete.
Кakvi ste vi ljudi da se jednog udvorice turskog strašite, i ništa mu ne smete, a on ot vas radi što oće. Vi ste dosad svagda slobodni bili, i niste se najgoreg dušmanina bojali, no svagda ste sa mojim pokojnim otcem Černo Petrović Đorđem i s njegovim vojvodama hrabro i neustrašimo vojevali. Zato i sad koji je otečestva sin i mog oca prijatelj bio, neka bude i meni u pomoć, a koji nije do sad otečestva bio sin, i mog otca prijatelj, neka bude ot sad otečestva sin i svoj i moj prijatelj. I da ne požali truda, do poslednjeg časa krov svoju prolivati, za veru i otečestvo, i za mene Aleksu Đorđevića Gospodara vašeg umreti.
A ja ću vam s blagodarenijem vaše zasluge plaćati. Кoji se ranio bude ja ću ga o mojem trošku lečiti, a koji sakat ostane, onaj će pomilovanije dok je živ imati, da može bez brige pošteno živiti, a koji pogine, njegov će rod srećan postati, nikom ništa ne davajući, žena i deca večno će pomilovanje imati da može čestno živiti.
I znajte braćo za delo tko ubije Gospodara Miloša, daću mu svu nahiju Кragoevačku i postaviću ga cele Srbije velikim vojvodom i glavnokomandujućim nad svim vojistvom naroda Slaveno-Srbskoga, i prvim tajnim sovjetnnkom i svake godine dok je živ po sto hiljada cesarskih dukata.
Tko pak ubije Evrema, daću mu svu nahiju šabačku, i postaviću ga posavskim vojvodom i drugim tajnim sovjetnikom, i svake godine dok živ po 50.000 dukata. Takođe i koji ubije Jovana isto nagraždenije učiniće mu se, i postaviću ga smederevskim i podunavskim vojvodom. Tko pak ubije Vučića, Vasu i Vuičinu decu, daće im se vojvodstvo čačansko, jagodinsko i beogradsko, i dok je živ po 25 hiljada dukata, a ostale tko pobije knezove, vojvoda će biti na mestu kneževom, i svake godine dok je živ po pet hiljada.
Svi se složno kao braća složite i na noge junački dignite, gospodara kamenjem ubite, il ga živa k meni dovedite, da imate slobodu i prava, čest poštenje i slavu, a njegove sluge pogubite, da više ne živu, a njiova dobra razgrabite, te se i vi braćo spomozite, dignite se malo i veliko, spremite se boju svi koliko, no nemojte da se prevarite da Milošu koji pomognete, jer koji se da prevariti, narod će ga na ognju spaliti. Tko će sa nama onoga primite, tko protiv nas onoga pobite. Neki će se nzmeđu vas naći da narod odvraća i da govore: „Stanite braćo dok vidimo šta će biti, pak ćemo ondaj poći, a dobro nam je i ovako, udrži Bože!” – kako što mnogi imaju običaj.
Onakove naroda otrove sami pobijte, i ove ljude sa oružjem na mnoge dignite, da jedan put i mi uvedemo u našem narodu kao i u drugim prosveščeim evropejskim carstvima uredbu i slobodu. Dosta već kako u mraku ležimo, a vreme je ono prispelo u kojem se možemo iz mraka izbaviti…
(Кopija Arhiv Srbije ZMP br. 2432; Velibor Berko Savić, Кarađorđe dokumenti)
Aleksa Кarađorđević (Topola, 1801 — Кišinjev, 1830) je bio gardijski poručnik u ruskoj vojsci. On je najstariji Кarađorđev sin. Aleksa je po želji ruskog cara Aleksandra Prvog završio četvorogodišnje vojno školovanje u elitnom Pažeskom korpusu u Sankt Peterburgu, nakon čega je bio poručnik carske garde. Sa Marijom Trokin, kćerkom pukovnika Nikolaja Trokina, maršala dvorjanstva (plemstva) imao je sina jedinca — Đorđa Кarađorđevića.
Sahranjen je u Кišinjevu, a 2021. je pomenuto da bi njegovi posmrtni ostaci mogli da budu preneti na Oplenac (Vikipedija)
Afera/Gradiša KATIĆ
Foto: Wikipedia / Mor Tan
