Izjava predsednika ruske Državne dume Vjačeslava Volodina, koja je usledila kao reakcija na rezoluciju Evropskog parlamenta (EP) o ukidanju ograničenja za napade Kijeva na rusku teritoriju, izazvala je zabrinutost zbog mogućeg eskaliranja sukoba u Ukrajini i uvođenja dodatnih nuklearnih pretnji.
Prema njegovim rečima, ovi potezi Evropskog parlamenta vode ka opasnosti od globalnog sukoba, sa potencijalnom primenom nuklearnog oružja, što bi moglo izazvati katastrofalne posledice ne samo za Evropu, već i za ceo svet.
Poziv Evropskog parlamenta na udare po teritoriji Rusije vodi ka svetskom ratu uz primenu nuklearnog oružja, rekao je predsednik Dume Vjačeslav Volodin, čime je jasno izrazio stav da će Rusija odgovoriti na svaku pretnju koja dolazi iz zapadnih zemalja.
Rezolucija Evropskog parlamenta, koja je doneta velikom većinom glasova (425 poslanika je glasalo za, 131 protiv, dok je 63 bilo uzdržano), nema obavezujući karakter za članice Evropske unije, ali ima značajan politički uticaj, posebno u trenutku kada se vodi diskusija o dubljem uključivanju Zapada u rat u Ukrajini.
U rezoluciji se poziva na to da zemlje Evropske unije ukinu ograničenja koja sprečavaju ukrajinske snage da koriste dugometno oružje, koje su im isporučile zapadne zemlje, za napade duboko na teritoriji Rusije.
Volodin je istakao da ovakvi pozivi EP-a samo ubrzavaju put ka globalnoj eskalaciji sukoba i ozbiljno dovode u pitanje sigurnost evropskih zemalja, posebno onih koje su bliže Rusiji.
On je naveo da treba imati na umu da „sarmat“ do Strazbura leti tri minuta i 20 sekundi, jasno ukazujući na brzinu i snagu ruskog raketnog naoružanja, pre svega na interkontinentalnu balističku raketu RS-28 „Sarmat“, koja može nositi nuklearne bojeve glave.
Iz ovih komentara Volodina postaje jasno da Rusija neće tolerisati napade na svoju teritoriju, a naročito ne one koji dolaze iz Ukrajine uz podršku zapadnih zemalja.
Ovo stavlja Evropsku uniju i NATO u veoma delikatnu situaciju, jer, prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, takvo učešće zapadnih zemalja u sukobu direktno bi značilo rat protiv Rusije.
Putin je više puta upozoravao da, ukoliko NATO i Zapad nastave da naoružavaju Ukrajinu dugometnim oružjem, i ako Kijevu bude dozvoljeno da gađa ciljeve duboko unutar teritorije Rusije, Rusija će biti primorana da preduzme odgovarajuće mere.
Putinova izjava iz ranijih govora ponovo je postala aktuelna nakon ove rezolucije EP-a, u kojoj je rekao da predstavnici NATO zemalja moraju da shvate „čime se igraju“ kada predlažu takve poteze, jer to može u potpunosti promeniti suštinu sukoba.
Moskva, kako je najavio, neće stajati po strani i bez reakcije, već će donositi odluke na osnovu pretnji koje se budu pojavljivale pred njom. Ova poruka je posebno naglašena u kontekstu činjenice da su interesi i bezbednost Rusije na direktnom udaru, te da bi upotreba nuklearnog oružja mogla postati realna opcija ako dođe do daljih eskalacija.
Dok Evropski parlament nije ovlašćen da direktno utiče na vojne operacije zemalja članica EU, ovakve rezolucije imaju simbolički i politički značaj. Zapadne zemlje, koje su već duboko uključene u pružanje vojne i finansijske pomoći Ukrajini, sada se suočavaju s izazovom da definišu granice svoje podrške.
Ova rezolucija otvara vrata dubljoj raspravi o tome da li bi EU trebalo da dodatno intenzivira vojnu pomoć Ukrajini i dozvoli joj korišćenje zapadnog dugometnog oružja za napade na ruske vojne i strateške ciljeve unutar Rusije.
Pitanje upotrebe nuklearnog oružja u ratu u Ukrajini stalno je prisutno od početka sukoba, jer Rusija, kao nuklearna sila, ima ogromnu prednost u tom pogledu. Ovakva eskalacija mogla bi destabilizovati ne samo Evropu već i ceo svet, jer bi upotreba nuklearnog oružja izazvala nesagledive posledice po globalnu bezbednost.
Mnogi analitičari ističu da ovakvi potezi Evropskog parlamenta mogu izazvati dalju militarizaciju sukoba i da postoji realan rizik da bi Zapad, pružajući neograničenu vojnu podršku Ukrajini, mogao biti uvučen u direktni sukob s Rusijom.
Volodinov stav da Evropski parlament, s obzirom na ovakve odluke, treba da se sam raspusti, odražava duboko nezadovoljstvo Rusije evropskom politikom prema Ukrajini i povećava neizvesnost oko budućeg razvoja događaja.
Konačno, poziv Evropskog parlamenta na udare po teritoriji Rusije vodi ka svetkom ratu uz primenu nuklearnog oružja, što predstavlja najgori mogući scenario za sve strane u ovom sukobu.
Situacija je već dovoljno napeta, a dalji potezi, posebno oni koji uključuju direktnu vojnu intervenciju Zapada ili proširenje ratnih operacija na teritoriju Rusije, mogu dovesti do nepredvidivih i katastrofalnih posledica.
Evropska unija i NATO sada su suočeni s izazovom kako da balansiraju između podrške Ukrajini i izbegavanja direktnog sukoba s Rusijom, koji bi mogao prerasti u globalni nuklearni konflikt.
Webtribune.rs