Ministri spoljnih poslova Evropske unije nisu se u ponedeljak složili oko toga da li i kako uvesti sankcije unosnom energetskom sektoru Rusije zbog njene invazije na Ukrajinu. Najjači udarac naporima da se u potpunosti obustavi uvoz ruskih energenata dala je Nemačka koja je rekla da je blok previše zavisan od ruske nafte da bi doneo odluku o embargu.
EU i saveznici su već uveli niz mera protiv Rusije, uključujući zamrzavanje sredstava njene centralne banke.
Ruska opsada i bombardovanje luke Mariupolj, koje je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel nazvao „masovnim ratnim zločinom“, povećava pritisak na Brisel.
Ali ciljanje na rusku naftu, kao što su to učinile Sjedinjene Države i Britanija, predstavlja izbor koji izaziva podele za 27-članu EU, koja se oslanja na Rusiju za 40 odsto svog gasa. Neki su u ponedeljak tvrdili da EU više ne može da izbegne takav korak.
„Gledajući sadašnje razmere razaranja u Ukrajini, veoma je teško tvrditi da ne bi trebalo da se bavimo energetskim sektorom, posebno naftom i ugljem“, rekao je irski ministar spoljnih poslova Sajmon Koveni pre sastanka sa kolegama, ponavljajući komentare iz baltičkih zemalja.
Ali Nemačka i Holandija su rekle da je EU zavisna od ruske nafte i gasa i da ne može da se isključi sutra.
„Pitanje naftnog embarga nije pitanje da li želimo ili ne želimo (to) već pitanje koliko zavisimo od nafte“, rekla je novinarima nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.
„Nemačka uvozi mnogo (ruske nafte), ali ima i drugih zemalja članica koje ne mogu da zaustave uvoz nafte iz dana u dan. Da možemo, uradili bismo to automatski“, rekla je ona i dodala da blok umesto toga treba da radi na smanjenju svog oslanjanja na Moskvu za njene energetske potrebe.
Diplomate su upozorile da je energetika jedan od najsloženijih sektora za sankcionisanje jer svaka zemlja EU ima svoje crvene linije. „Sankcije su eksponencijalne“, rekao je jedan diplomata. „Što dalje idete, teže ih je usvojiti“.
EVROPSKE PODELE
Diplomate su saopštile da bi napad ruskog hemijskog oružja u Ukrajini ili teško bombardovanje glavnog grada Kijeva mogao biti okidač za energetski embargo.
Rekli su da, dok neke zemlje žele embargo na naftu, Nemačka i Italija, koje zavise od ruskog gasa, oklevaju zbog već visokih cena energenata. Sankcije na ugalj su za neke crvena linija, uključujući Nemačku, Poljsku i Dansku, dok je za druge, poput Holandije, nafta nedodirljiva.
Sama Moskva je upozorila da bi takve sankcije mogle da je podstaknu da zatvori gasovod ka Evropi – još jedan potencijalni faktor odvraćanja EU.
Na sastanku ministara inostranih poslova, prvom u napornoj sedmici razgovora u Briselu, nije se očekivala odluka o potencijalnim energetskim sankcijama.
Američki predsednik Džo Bajden stiže u sredu na razgovore zakazane za četvrtak sa 30 članica transatlantskog saveza NATO, EU i članicama Grupe sedam (G7), uključujući Japan. Cilj sastanka je da se ojača pritisak Zapada na Moskvu.
Sankcije za ruske firme kao i za 685 Rusa i Belorusa kao i za ruske finansijske institucije i trgovinska tela do sada nisu uspele da pokolebaju Kremlj. Peta runda sankcija će uključiti još imena na crne liste EU.
Odvojeno, ministri odbrane bi u ponedeljak trebalo da razgovaraju o novoj vojnoj strategiji „strateškog kompasa“ za prilagođavanje EU promenljivoj geopolitičkoj realnosti. Dokument je izmenjen kako bi se ojačali delovi koji se odnose na Rusiju, rekao je zvaničnik EU.
Reuters / A.Chatten
