… decembar i februar. Srbija na sigurnom?
Trenutne zabrane na ruske energente su više lokalnog/regionalnog karaktera i nemaju globalne efekte. Ali nove mere EU i SAD, koje stupaju na snagu u decembru i februaru, baciće svet u pravu krizu. Ipak – Srbija i Mađarska bi trebalo da budu sigurne – Rosiskaja Gazeta
Trenutno samo zabrana EU za kupovinu ruskog uglja i američki embargo na rusku naftu imaju velikog efekta protiv ruskog izvoza ugljovodonika. Međutim, oba ograničenja su lokalna i još nisu ozbiljno uticala na globalno tržište. Od 5. decembra stupa na snagu embargo EU na isporuku ruske nafte iz mora, a od 5. februara će biti uvedena slična zabrana uvoza ruskih naftnih derivata. Upravo ove mere mogle bi da uvedu globalno energetsko tržište u punu krizu, posebno ako Rusija dovede na nulu protok svog prirodnog gasa u Evropsku uniju, navodi Rosiskaja Gazeta.
Direktor Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov rekao je za Rosijsku gazetu da Evropa neće ostati bez nafte. Nije slučajno što ima rok do decembra da se pripremi za embargo na naftu. Bez povećanja globalne proizvodnje nafte, EU bi mogla da kupuje više sirove nafte sa Bliskog istoka, otkupljujući je od klijenata u azijsko-pacifičkom regionu. Naprotiv, ruska nafta će biti preusmerena na istok, a logistika bi se potpuno promenila, što bi gorivo poskupelo, ali još ne bi izazvalo deficit.
Rusija koja izvozi oko dva miliona barela nafte i oko milion barela naftnih derivata dnevno u Evropu ne bi ostala nepromenjena. Prema proceni ruskog Centra za razvoj energetike, najmanje polovina obima bi bila preusmerena na druga tržišta, ali bi zamena bila nepotpuna, što bi dovelo do smanjenja proizvodnje.
Prirodni gas je mesto gde je Rusija najjača, navode stručnjaci. Za razliku od nafte, zemlja ne bi mogla da preusmeri izvoz gasa na istok, a ipak ni potpuni prekid izvoza gasa u Evropu ne bi bio koban za Rusiju, uverava Simonov. Naravno, Rusija gubi novac i tržišni udeo, ali ne u meri koja bi nanela veliku štetu privredi zemlje, dok bi evropska privreda, posebno njena proizvodnja čelika i hemijska industrija, jednostavno bila uništena kada bi cene gasa skočile.
Prema rečima Simonova, na tržištu nema slobodnih količina gasa za Evropu. Kontinent se ove zime ne bi smrznuo, jer je dovoljno bogat da to izbegne, ali bi EU platila kroz nos. Takođe bi morala da se takmiči sa azijsko-pacifičkom regionom za prirodni gas, što bi još više podiglo cene. U međuvremenu, Rusija je jasno stavila do znanja EU da treba ili da preispita svoje antiruske sankcije ili da pokrene Severni tok 2. Ipak, Zapad ne odustaje, a bitka živaca se nastavlja, zaključio je Simonov.
Centar za razvoj energetike saopštio je da Rusija neće inicirati potpunu obustavu dotoka gasa ka Evropi, barem zato što mora da pumpa gas u Srbiju i Mađarsku, obe prijateljske države. U teoriji, izvoz ruskog gasa mogao bi da prestane ako bi EU odobrila gornju granicu cena ruskog prirodnog gasa, ali ta ideja nalazi sve manje pristalica u Evropi.
Afera
