RAST dolara poslednjih nedelja zabrinuo je mnoge koji se pitaju hoće li to imati uticaj na domaću valutu i domaću ekonomiju.

Stručnjaci smatraju da ne treba očekivati značajan uticaj jačanja dolara na srpski finansijski sistem koji je uglavnom vezan za evro.

Kako u Centralnoj banci kažu, rizici su izbegnuti smanjivanjem javnog duga u dolarima, a nema ni bojazni za stanovništvo, jer se krediti u američkoj valuti ne izdaju.

– Što se tiče direktnog uticaja jačanja dolara na srpski finansijski sistem, s obzirom na to da je srpska ekonomija više vezana za evro nego za dolar, ne treba očekivati značajan neposredan uticaj – objašnjavaju iz Centralne banke.

– Čak je i javni dug u dolarima zaštićen od deviznog rizika, a njegovo učešće u ukupnom javnom dugu tokom prethodnih godina značajno je smanjeno – sa oko 34 procenta s kraja 2016. godine na aktuelnih oko 10 odsto ukupnog javnog duga.

Kada je reč o stanovništvu, podsećaju da zbog zabrane od 2011. godine indeksacije kredita građanima u bilo kojoj valuti osim evra, danas ovakvih kredita gotovo ni nema u bilansima banaka.

– Trend jačanja dolara u odnosu na evro, ali i u odnosu na druge najvažnije svetske valute traje od sredine ove godine, od početka juna, od kada je ojačao gotovo osam odsto prema evru – kažu u NBS.

– U najvećoj meri to je rezultat očekivanja tržišnih učesnika da bi Federalne rezerve SAD mogle započeti povlačenje stimulativnih mera monetarne politike. Najviše usled rizika rastuće inflacije u SAD i u svetu. Osim toga, uzrok su i očekivanja da će se nastaviti oporavak ekonomije i zaposlenosti u SAD, nakon velikih poremećaja tokom epidemije.

Kako naši sagovornici objašnjavaju, na poslednjem sastanku FED – Odbora za federalne rezerve, održanom početkom novembra, ovaj proces je započet odlukom o smanjenju neto kupovine obveznica u okviru programa olakšica, koji će biti završen do sredine sledeće godine. Tada bi moglo uslediti i prvo povećanje referentne kamatne stope FED-a.

– S druge strane, u zoni evra, ne očekuje se da bi Evropska centralna banka u skorije vreme mogla da reaguje na sličan način, iako je i u zoni evra došlo do snažnog ubrzanja inflacije – kažu u NBS. – Očekivani raniji proces pooštravanja monetarne politike u SAD, uticalo je na brži rast prinosa dolarskih obveznica i povećanu tražnju investitora za ovom valutom.

Da jačanje dolara ne ugrožava našu ekonomiju, smatra i ekonomista Ivan Nikolić.

– Ovde je valuta kojom se trguje evro, a mali deo spoljnotrgovinske razmene se obavlja u dolarima, pre svega kupovina energenata – kaže Nikolić.

– Poslednjih godina vođena je strategija smanjivanja dolarskog udela u spoljnom dugu, zbog prethodnih loših iskustava naglog jačanja dolara, koje se nepovoljno odražavalo na nominalnu vrednost duga u evrima. Sada smo neuporedivo manje izloženi ovom dvostrukom valutnom riziku.

VAŽAN ODNOS

KRETANJE kursa dinara u odnosu na dolar zavisi isključivo od kretanja kursa evra u odnosu na dolar na međunarodnom finansijskom tržištu, uzimajući u obzir stabilnost dinara prema evru u dužem vremenskom periodu – objašnjavaju u NBS.

– Kretanje valutnog para evro – dolar, koji je najtrgovaniji na svetu, odražava kretanja globalnih kapitalnih tokova. Značajnije promene mogu uticati na percepciju investitora za ulaganje u hartije od vrednosti.

UTICAJ AMERIČKIH IZBORA

JAČANJE dolara u odnosu na evro je očekivano – kaže ekonomista Ivan Nikolić.

– Između ostalog, to je rezultat jače i bolje dinamike američke ekonomije u odnsu na evropsku.

Drugi bitan faktor je povezan sa izborima u Americi. Ciklično kretanje vrednosti dolara prema evru zavisi umnogome od političkih faktora. U predizbornoj godini po pravilu dolar slabi, a dolaskom nove administracije – jača. To se dogodilo ove godine