Poslanici Narodne skupštine Srbije raspravljaju o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o izboru predsednika, kojima je ispoštovan dogovor postignut na međustranačkom dijalogu.
Jedna od bitnih izmena se odnosi i na buduće prisustvo žena u Parlamentu koje će umesto dosadašnjih 30 odsto žena na izbornim listama, taj procenat sada biti 40, što u praksi znači da će ubuduće na svakih pet kandidata za poslanike, morati da budu dve pripadnice manje zastupljenog pola, odnosno kandidatkinje.
Valja istaći da je izborni zakon ostao nepromenjen u delu gde izbornu listu ili koalicije stranaka nacionalnih manjina proglašava Republička izborna komisija (RIK) , a novina je da će se većina nadležnosti spustiti na gradske izborne komisije koje će sprovoditi izbore. Novina postignuta međustranačkim dijalogom jeste da se sada može po prigovoru reagovati sa lokala i samog biračkog mesta, što ranije nije bio slučaj.
Zahtev opozicije u prisustvu evroparlamentaraca jeste da se poveća stepen kontrole na samim biračim mestima i da se redosled na listi određuje žrebom i isto je zakonom odrđeno.
Kada je reč o izbornom cenzusu odnosno sniženju sa pet na tri odsto potrebnih da se uđe u Narodnu skupštinu, podsetiću da je ovaj procenat – najniži cenzus već prisutan pri izbornim ciklusima u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Procenat više za ulazak u Parlament (četiri odsto) ima Slovenija, dok je u Hrvatskoj i dalje na snazi cenzus od pet procenata.
Najveća kritika promenama izbornog zakona u Srbiji bila je vezana sa navodnu praksu da se u izbornoj godini zakoni ne menjaju ali su uporednim metodama utvrdili da su u zemljama u regionu i Evropi menjali svoje zakone neposredno pred izbore.
Ocenom evroparlamentaraca istaknuto je da su pregovori uspešni i da su ispunjeni uslovi za fer izbore istakli da očekuju da su izborna prava i šanse iste za sve”.
Aleksandra Marković
Foto: Pixabay
