Nemačkog kancelara Olafa Šolca optužili su drugi lideri EU da ignoriše potrebu za evropskom solidarnošću u rešavanju energetske krize, nakon što je odbio da pristane na predloženu gornju granicu cena gasa
Italijanski premijer Mario Dragi rekao je da će protivljenje predlogu za ograničenje dovesti do recesije i fragmentacije tržišta uz nastavak finansiranja ruskog predsednika Vladimira Putina, prema dvojici ljudi koji su informisani o neuobičajenom samitu u Briselu koji ima za cilj rešavanje sve veće ekonomske štete izazvane rastućim cenama energije.
Dragijeva intervencija usledila je nakon što je Emanuel Makron, francuski predsednik i Šolcov najvažniji saveznik po evropskim pitanjima, rekao u četvrtak: „Mislim da nije dobro — ni za Nemačku ni za Evropu — da se [Nemačka] izoluje“.
Nekoliko velikih država članica EU, uključujući Francusku, Italiju, Španiju i Poljsku, sve se zalažu za gornju granicu cene gasa, iako se razlikuju oko mehanizma za postizanje ovog cilja. Neki takođe pozivaju Brisel da predloži dodatno finansiranje na nivou EU kako bi se ublažila kriza i ubrzala nastojanja bloka za energetsku nezavisnost od Rusije, što sada podržava predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Ali Šolc je u četvrtak u Bundestagu rekao da bi „politički postavljeno ograničenje cene“ gasa dovelo do rizika da se gas preusmeri u druge zemlje koje su nudile višu cenu, podrivaći evropske napore da poveća snabdevanje dok Rusija smanjuje izvoz u blok nakon invazije Ukrajine.
Šolc je rekao svojim kolegama liderima da, iako je Berlin bio voljan da razgovara o mehanizmu ograničenja cena koje je predložila komisija, nije u stanju da pristane na to, prema ljudima koji su informisani o njegovim primedbama.
Dolaskom na dvodnevni samit Makron je pozvao na jedinstvenu akciju. „Moramo sniziti cene gasa, a samim tim i struje“, rekao je on novinarima. „Moramo poslati snažnu poruku u ovom pravcu sa nekoliko instrumenata o kojima ćemo razgovarati.
Poljski premijer Mateuš Moravjecki rekao je da veruje da sve više i više lidera zamahuje iza ograničenja cena i da Komisija mora brzo da preuredi tržište“.
„Jeftin ruski gas je trebalo da bude blagoslov za nemačku ekonomiju, ali se ispostavilo da je prokletstvo za celu Evropu“, rekao je on. „Sve zemlje danas vide ovo kao neuspeh nemačkih političara“.
Nemački paket podrške od 200 milijardi evra za preduzeća i domaćinstva kritikovan je zbog korišćenja fiskalne moći koja nedostaje mnogim manjim državama članicama i potencijalno iskrivljavanja jedinstvenog tržišta. Ali Berlin se opirao predlozima za agresivnije intervencije za ukroćivanje cena energije.
Šolc je rekao da je kritično što je EU sarađivala sa saveznicima u sporazumima o gasu. On je apelovao na velike proizvođače gasa, uključujući SAD, da pomognu u obezbeđivanju pristupačnih cena energije u Evropi.
Berlin takođe traži da EU podstakne zemlje da buše gas na novim poljima, navodi se u nacrtu zaključaka samita. Prema dokumentu, blok bi trebalo da radi „sa zemljama koje imaju kapacitet da razviju nova gasna polja, kao deo obaveza Pariskog klimatskog sporazuma“, što bi bio u suprotnosti sa obećanjima Berlina da neće podržavati razvoj projekata fosilnih goriva u inostranstvu.
Nemačka nije jedina koja je skeptična u pogledu ograničenja cena. Zemlje kao što su Holandija i Mađarska, kao i skandinavske i baltičke nacije takođe su oprezne u vezi sa tim potezom.
Međutim, druge zemlje članice već mesecima lobiraju za intervencije za smanjenje cena energije.
Dok Španija, Portugal i Francuska favorizuju gornju granicu cene gasa koji se koristi za proizvodnju električne energije, drugi su oprezni u vezi sa tom idejom s obzirom na rizik da ona završi subvencionisanjem struje koja se izvozi iz bloka i podsticanjem potrošnje.
Mehanizam za hitno ograničenje cena koji je predložila Komisija ograničio bi skokove cena na Holandskom instrumentu za prenos prava, glavnom merilu cene gasa u EU.
Agencije / A. Chatten
