Analitičari iz Brisela predviđaju da Evropskoj uniji slede još veći šokovi usled ekonomske krize. Istovremeno, iz Rusije stiže vest da su rezerve za nepredviđene izdatke povećane za 9.5 milijardi dolara, a novac je došao od ekstraprofita od prodaje gasa i nafte
Očekuje se da će se kriza troškova života pogoršati širom Evropske unije, obeležena povećanim cenama hrane, goriva i struje, kaže Marija Demercis, zamenica direktora briselskog istraživačkog centra Bruegel.
Ona je u četvrtak za Euronuz rekla da je nenormalna inflacija rezultat vrtoglavog rasta cena energije, što „mnogo više utiče na Evropu nego na SAD, jer zavisimo od Rusije mnogo više nego drugi“.
Upitana da li Evropljani treba da se pripreme za veće troškove, Demercis je rekla: „Mislim da bi trebalo. Mislim da ćemo sigurno imati još jednu ovakvu godinu, u smislu da je inflacija nenormalna“.
„Videli smo ovde u Belgiji, gde ja živim, povećanje [cene] brašna, udvostručenje troškova, što, naravno, ima implikacije na cenu hleba, [što je] prilično važno“.
„Osetićemo to u džepovima kada budemo punili svoja kola benzinom, kada budemo kupovali hranu. I usuđujem se da kažem da stvari verovatno moraju da se pogoršaju pre nego što postanu bolje. Dakle, u tom pogledu, mislim da se zaista moramo pripremiti za još malo ovoga.”
EU je nedavno smanjila prognozu ekonomskog rasta i povećala projekcije inflacije. Očekuje se da će realni rast BDP-a u EU i evrozoni ove godine dostići 2,7%, što je pad u odnosu na prethodnu prognozu od 4%. Očekuje se da će se rast sledeće godine dodatno usporiti na 2,3%.
U međuvremenu, sada se očekuje da će inflacija u proseku iznositi 6,8% pre samo nekoliko meseci prognozirano da će dostići 3,9%.
Sa druge strane stiže vest da je Rusija povećala rezervni fond koji se koristi za hitne troškove za 551,4 milijarde rubalja (9,5 milijardi dolara), saopštila je vlada u četvrtak.
„Sredstva će se delimično koristiti za sprovođenje mera koje imaju za cilj da obezbede stabilnost ekonomskog razvoja u uslovima spoljnih ograničenja“, saopštila je vlada, misleći na sankcije Zapada koje su SAD, EU i druge zemlje uvele Rusiji kao odgovor na vojnu operaciju Moskve u Ukrajini.
Državni rezervni fond može se koristiti za iznenadne troškove koji nisu predviđeni državnim budžetom. Novac iz fonda se izdvaja za rešavanje društveno značajnih problema. Prošle godine sredstva su iskorišćena za borbu protiv uticaja pandemije Kovid-19 i za socijalna davanja.
Povećanje rezervi došlo je usled ekstraprofita ostvarenog od izvoza nafte i gasa, koji dodaju stotine miliona dolara dnevno u budžet uprkos zapadnim sankcijama.
Vlada je u taj fond u maju dodala 791,6 milijardi rubalja (preko 13 milijardi dolara).
Afera / A. Chatten
