Cene nafte porasle su danas na blizu 92 dolara nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin najavio delimičnu mobilizaciju, podstakao zabrinutost da bi eskalacija rata u Ukrajini mogla da ugrozi snabdevanje naftom i gasom.
Na londonskom tržištu cena barela posle podne je bila 1,35 dolara viša nego na jučerašnjem zatvaranju i iznosila je 91,97 dolara. Juče je trgovinu zatvorila u skoro istom minusu.
Putinovo obraćanje potreslo je tržišta
Na američkom tržištu danas se trgovalo barelom po višoj ceni od 1,2 dolara, 85,14 dolara. Juče je zatvorio trgovinu sa gubitkom od 1,28 dolara. Tržišta je jutros potresla izjava ruskog predsednika da je od srede potpisao ukaz o delimičnoj mobilizaciji. Putin je rekao da brani ruske teritorije i da Zapad želi da uništi Rusiju, navodi Rojters.
Delimična mobilizacija je definitivno faktor rasta (cena) jer povećava opasnost od produženog rata u Ukrajini“, rekao je Kplerov Viktor Katona. Na početku ruske invazije na Ukrajinu cene nafte dostigle su najviši nivo u nekoliko godina, podseća Rojters.
Zapadne zemlje uvele su oštre sankcije Rusiji, pa početkom decembra u EU stupa na snagu embargo na uvoz ruske nafte brodovima, što će smanjiti snabdevanje. Ruski Gasprom je, s druge strane, obustavio isporuku gasa u Evropu gasovodom Severni tok 1 zbog, kako tvrdi, kašnjenja opreme koju je poslao na servis Siemens Energiju. Evropski lideri tvrde da Rusija koristi gas kao oružje.
Grupa od sedam najrazvijenijih zemalja sveta razmatra istovremeno ograničavanje cena ruske nafte kako bi smanjila prihode Rusije za finansiranje rata. Putin je već rekao da će, ako se uvede limit, zaustaviti isporuke. Cene su danas podržane znacima oporavka kineske tražnje, koja je bila sputana strogim merama u borbi protiv Covid-19.
Kinezi razmišljaju o povećanju obrade
Najmanje tri kineske državne rafinerije i jedna velika privatna rafinerija razmatraju povećanje proizvodnje u oktobru za 10 odsto od septembra kako bi odgovorili na veću potražnju i mogući porast izvoza goriva u četvrtom tromjesečju, rekli su izvori upoznati s tim.
Cene je podstakla i najava SAD da ne očekuje napredak u oživljavanju iranskog nuklearnog sporazuma iz 2015. na ovonedeljnoj Generalnoj skupštini UN, što smanjuje izglede za povratak iranskih barela na međunarodno tržište.
Vodeći proizvođači, okupljeni u Organizaciji zemalja izvoznica nafte (OPEK) i grupi njihovih saveznika, uključujući Rusiju, trenutno proizvode rekordnih 3,58 miliona barela dnevno manje nego što su planirali, što odgovara 3,5 odsto globalne potražnje .
Njihova smanjena proizvodnja naglašava fundamentalnu ograničenu ponudu, ističe Rojters. Očekivanja da će američka centralna banka večeras ponovo agresivno podići kamatne stope kako bi obuzdala inflaciju, koja bi mogla da izazove recesiju i smanji tražnju za gorivom, zaustavila su značajniji rast cena.
Očekuje se da će Fed podići kamatne stope za tri četvrtine procentnog poena, treći put zaredom. OPEK je danas odvojeno saopštio da je cena barela naftne korpe njegovih članica u utorak porasla za 1,35 dolara, na 96,55 dolara.
(ALO)