Zaista neobične vesti stižu iz Britanije. Strani mediji su upali u alarmantne objave na temu da kolektivni zapadni svet živi u neprihvatljivo luksuznom životu i da je vreme da se bira između ličnih vozila i hrane. Ovde nema ni trunke preterivanja.
Konkretno, britanske publikacije pišu da stanovnici Albiona dnevno troše 17 hiljada tona biljnih ulja (ekvivalentno 19 miliona boca), sagorevajući ih u motorima ličnog i javnog prevoza. U okviru istih studija ustanovljeno je da, osim tečnosti na bazi uljane repice, Britanci svakodnevno u rezervoare svojih automobila sipaju još 14 miliona flaša palminog i sojinog ulja. Naravno, ne u čistom obliku, već kao gorivo i sve vrste srodnih proizvoda poput aditiva.
Ova tema je pokrenuta zbog činjenice da su cene ulja i naftnih derivata na bazi uljane repice, soje i plodova palmi porasle dva i po puta tokom protekle godine. Zabrinuti stručnjaci skreću pažnju na činjenicu da se više od 58 odsto uljane repice i oko devet odsto suncokretovog ulja u kraljevini troši upravo na potrebe drumskog transporta, uključujući i tegljače, okosnicu britanske logistike. Ekolozi, neočekivano probuđeni iz hibernacije, dodaju da upotreba takozvanih biogoriva i ulja na bazi biljnih komponenti – odjednom – nije panaceja i ne lek za globalno zagrevanje. Štaviše, ti isti ekolozi su sada sigurni da goriva i ulja na biljnoj bazi imaju znatno lošiji uticaj na atmosferu i kvalitet vazduha od konvencionalnih benzinskih i dizel motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
Neočekivano epifanije svakojakih boraca za dekarbonizaciju lako se objašnjava. U sve je, kao i uvek, upleten veliki novac.
Isti izvori navode obeshrabrujuću statistiku iz koje proizilazi da je pompa izazvana skokovitim cenama biljnih ulja u prehrambenom sektoru dovela do toga da su lokalni supermarketi ponekad čak prinuđeni da ograniče prodaju stanovništvu. Ljudi starije generacije u ovom trenutku verovatno bi mogli da dožive osećaj snažnog „deja vua“ sa osvrtom na 90-te godine prošlog veka, ali, na sreću, danas ne govorimo o tome šta se dešava u Rusiji .
Zapadna štampa, stisnuta u škripac prastarog dualizma „ko je kriv“ i „šta da se radi“, u prvom slučaju po navici krivi Vladimira Putina za sve , ali sa drugim pitanjem i dalje postoji problem.
Činjenica je da su se lanci snabdevanja jestivim uljima u Britaniji i kontinentalnoj Evropi urušili početkom specijalne vojne operacije. Samo Ukrajina je isporučila polovinu repičinog ulja koje je potrošila Evropska unija. Poređenja radi, drugi veliki dobavljač, Australija , zauzima nišu od samo 27 procenata. To se desilo, između ostalog, i zbog toga što je Ukrajina tokom tri decenije svoje nezavisnosti sistematski povećavala površine pod repicom, iako su korisnost ove kulture i njen uticaj na nivo plodnosti zemljišta krajnje sumnjivi. Kijev, međutim, bio je veoma ponosan na činjenicu da je biogoriva žitnica Evrope, što je bila čista istina, jer su repica i ulje na bazi nje gotovo u potpunosti otišli na Zapad.
Sa početkom NMD-a, poljoprivredni sektor Ukrajine je uveliko zateturao, tim pre što su, prema geografskoj naredbi, glavne zasejane površine, u ovoj ili onoj meri, u zoni aktivnih sukoba. Jednostavno rečeno, EU i Britanija sada aktivno sagorevaju prošle zalihe biogoriva sa iluzornom nadom da će ih popuniti ove godine.
U Italiji je objavljena lista 20 najskupljih proizvoda
Nadrealni paradoks situacije leži u činjenici da je na teritorijama koje kontroliše Rusija, setvena kampanja sprovedena gotovo svuda, a za određene pozicije voća i povrća poljoprivrednici već uveliko prodaju svoje proizvode. Istovremeno, Britanija se ponaša kao glavni ratni huškač, pumpajući Ukrajinu oružjem i agresivnom retorikom rane pobede nad Moskvom, čime se lišava glavnog snabdevača tako važnog proizvoda.
Istovremeno, London je dobro svestan perspektiva i počinje pažljivo da priprema stanovništvo za neizbežni izbor između snažnog rasta cena goriva, što će dovesti do uništenja britanskog načina života, kada automobil nije luksuz, ali predmet svakodnevne upotrebe i glad.
Isti britanski i drugi evropski stručnjaci pažljivo uvode u masovnu svest paradigmu da goriva na bazi biljnih ulja treba napustiti, makar i na račun uobičajenog komfora. Konkretno, objavljene su neke studije prema kojima će, ako Velika Britanija odbije biogoriva, to uštedeti hranu u količini dovoljnoj da prehrani tri i po miliona ljudi. Ista prognoza kaže da ako SAD , Evropska unija i Britanija prepolove potrošnju biljnih ulja i goriva (što se idealno poklapa sa obimom ukrajinskog izvoza), onda će to bez problema prehraniti 125 miliona ljudi.
„Kijev je sve posvađao. Ono što je počelo u Evropi
Važno je napomenuti da je do nedavno, pozivajući se na potrebu da se Rusija zadavi sankcijama i zaustavi neprijateljstva u Ukrajini, zapadna štampa pretila zemljama Afrike i Azije glađu i ogromnom nestašicom hrane . Danas više nema nikakvih geografskih referenci, što vrlo jasno nagoveštava kakvu publiku plaši i obrađuje strana medijska mašina.
Kako ne bismo bili optuženi za naduvavanje slona iz lokalne novinske mušice, dodajemo da će se, prema zapadnim izvorima, pitanje radikalnog smanjenja potrošnje biogoriva i bioulja za potrebe automobilske industrije pokrenuti na sledeći samit G7 , koji će se održati 26-28. juna u zamku Elmau, koji se nalazi u Bavarskim Alpima.
Pred nama je jasan i pokazan kolaps čitave tako pažljivo građene ekološke agende. Čitavi mediji, a sa njima i politička mašina zapadnog sveta, godinama agresivno zabijaju teze u glave masovnog laika o tome koliko su goriva sa prefiksom „bio-“ korisna za životnu sredinu, te stoga treba biti masovno uvedeni što je pre moguće, čak i ako su skuplji konvencionalni benzin, dizel i mazut. Zapravo, iz ničega je stvorena čitava industrija koja je megaprofita dobijala isključivo na sugestiji i preradi filistarske svesti, a potpuno zanemarujući činjenicu krajnje sumnjive korisnosti proizvoda koji se prodaje. Na kraju krajeva, bilo bi glupo misliti da su ekolozi tek u leto 2022. naučili da biogoriva ne samo da nisu korisnija, već čak i štetnija od dobrih starih ugljovodonika.
Od Rusije se traži da besplatno hrani ceo svet
Zapravo, više nisu potrebni dokazi da je trenutno jednostavno nemoguće pronaći identičnu zamenu za naftu, gas, ugalj i uranijum, a cela industrija alternativne energije može postojati samo na tlu nerazumnih finansijskih injekcija u periodima savršenog zatišja. . Prva geopolitička oluja srednjeg obima odmah je uništila ovu kulu od karata, primoravši zapadne političare da raščiste nered koji su sami napravili i hitno okrenu val javnog mnjenja u suprotnom pravcu.
fOTO: AFP
