Politika „vojno-civilne fuzije“ pretava čitavu kinesku ekonomiju i društvo u ogroman vojno-industrijski sistem, piše Fajnenšl Tajms u opširnoj analizi
Petogodišnji kongres kineskog predsednika Si Đinpinga prošlog oktobra otkrio je novu grupu lidera KP Kine sa iskustvom u kineskom vojno-industrijskom kompleksu.
Promocija ove grupe deo je Sijevih napora da ojača kinesku politiku „vojno-civilne fuzije“, koja ima za cilj da ugradi tehnologije privatnog sektora u vojsku koja se modernizuje. Među novim liderima su pojedinci sa ekspertizom u proizvodnji oružja, inžinjeringu ubojnih sredstava, nuklearnom inženjeringu, vazduhoplovnoj tehnologiji i raketnoj nauci, navodi FT.
Ovaj napredak naglašava Sijevo uverenje u uspešno kombinovanje partijske kontrole sa aktivnostima privatnog sektora u vojno-industrijskom sektoru.
Procenat članova Komunističke partije Kine sa iskustvom u nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici porastao je za 35% u Centralnom komitetu, navodi se u analizi. Ovi lideri su napredovali sa naučnih i inženjerskih pozicija u državnim preduzećima vezanim za odbranu, do važnih političkih uloga. Si ima za cilj da integriše tehnološke inovacije i tržišne elemente kako bi poboljšao ekonomsku i vojnu moć Kine, smatra FT.
Međutim, stvari ne idu tako glatko. Kineska vojno-civilna politika fuzije suočava se sa izazovima, pošto se njena odbrambena industrija sporo reformiše i prilagođava snagama privatnog sektora. Pored toga, sukobljeni zakoni i propisi, pravni rizici i ograničeno poverenje u privatne grupe ometali su saradnju između vojnog i privatnog sektora. Međutim, vlada je pokazala snažnu političku podršku i izdvojila značajna sredstva za proširenje vojno-civilne fuzije u različitim sektorima.
Povećani fokus Kine na nacionalnu bezbednost je vođen rastućim tenzijama sa SAD. Kineska vlada veruje da će razvoj tehnologije u zemlji doprineti ekonomskom rastu. Da bi izbegao ometanje ekonomskog rasta, Peking mora da izbegne ponavljanje grešaka Sovjetskog Saveza i da umereno liberalizuje sektor odbrane, promovišući konkurenciju između državnih i privatnih preduzeća i poboljšavajući pristup tržištima kapitala, stoji u analizi.
Strani posmatrači su izrazili zabrinutost zbog kineske politike vojno-civilne fuzije, jer ona može omogućiti sticanje najsavremenijih tehnologija na različite načine.
Kineska vlada je intenzivirala svoje direktno učešće u politici i proširila svoj obim da se takmiči sa SAD u različitim domenima. Kineske odbrambene kompanije takođe planiraju da povećaju izvoz oružja, ciljajući na tržišta Azije, Afrike i Bliskog istoka.
Neki stručnjaci veruju da su imenovanja Sija u vojno-industrijski kompleks motivisana unutrašnjim partijskim političkim manevrisanjem, a ne samo unapređenjem politike vojno-civilne fuzije. Ovi lideri predstavljaju manju pretnju Sijevoj bazi moći, ali će njihovo uzdizanje verovatno doprineti vojnoj moći Kine. Ako bude uspešan, razvoj kineske odbrambene tehnologije postaće efikasniji i predstavljaće veći vojni izazov za susedne zemlje i SAD.
Afera / A. Chatten
