Kina namerno okleva da izgradi sibirski gasovod s Rusijom
Ohrabren prolongiranim ruskim ratom u Ukrajini, Peking pokušava da iskoristi bolju poziciju kako bi od Moskve dobio još ustupaka za ključan gasovod koji Rusija pokušava da izgradi što pre, piše Fajnenšl Tajms
Ruski premijer Mihail Mišustin i kineski predsednik Si Đinping pokazali su jedinstvo i prkos na samitu u Pekingu ove nedelje.
Ali pod toplim rečima — Kina pravi tešku pogodbu i pokazuje Rusima ko je gazda, piše Fajnenšl Tajms pozivajući se na izvore.
Mišustin je u sredu rekao da je pritisak Zapada na Rusiju i Kinu u vezi sa ratom u Ukrajini zbližio ove zemlje, pri čemu su odnosi „na neviđeno visokom nivou“, preneo je Asošijeted pres.
Ali analitičari kažu da Kina očigledno koristi svoju novootkrivenu moć nad Rusijom koja je pod velikim sankcijama, kojoj su potrebne kineske investicije da bi ublažila posledice zapadnih sankcija na svoju ekonomiju.
Nekoliko kineskih zvaničnika i poslovnih lidera odbilo je da se lično sastane sa Mišustinom jer su on i njegovi pomoćnici bili sankcionisani od strane Zapada zbog Ukrajine, piše ruski dnevni list Vedemosti.
Otvoreno ophođenje sa sankcionisanim ljudima nosi rizik da i sami budu sankcionisani – mogućnost koju Kina i njena elita nisu htele da pozabave, čak i dok nude izvesnu podršku Rusiji i njenom lideru Vladimiru Putinu.
Mišustin takođe nije uspeo u svojoj osnovnoj misiji — da dobije eksplicitni sporazum od Kine o planiranom gasovodu koji Kremlj želi da izgradi od Sibira do kineske granice.
Projekat bi mogao da podstakne rusku ekonomiju i nadoknadi strmoglavi pad prihoda od gasa nakon što su se glavni evropski kupci naglo povukli kako bi kaznili Kremlj zbog invazije na Ukrajinu.
Kina, kažu stručnjaci, verovatno koristi svoj novi uticaj za postizanje teške pogodbe oko sporazuma.
„Pošto se ruska agresija na Ukrajinu pretvorila u dugotrajan rat, Peking veruje da njegova pregovaračka pozicija u odnosu na Moskvu može samo da postane jača“, rekla je za Fajnenšel tajms Alisija Bačulska, stručnjak za kinesku politiku u Evropskom savetu za spoljne odnose.
Odlaganjem finalizacije ugovora, rekla je Bačulska za FT, Kina verovatno veruje da može da obezbedi niže cene.
Bogate ekonomije na Zapadu uvele su kaznene sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, u velikoj meri prekinuvši izvoz gasa. Ali Kina je odbila da kritikuje invaziju i pružila je Kremlju ključnu ekonomsku i diplomatsku podršku.
To je verovatno deo plana, rekli su analitičari za Insajder, da se oslabe SAD, najvažniji međunarodni saveznik Ukrajine i najveći globalni rival Kine. Putin želi da još više približi rusku ekonomiju Kini u vidu gasovoda Snaga Sibira 2, koji bi transportovao prirodni gas sa poluostrva Jamal u Zapadnom Sibiru do Kine.
Putin se prošle godine rekao da će gasovod zameniti i imati isti kapacitet kao Severni tok 2, koji je trebalo da transportuje oko 50 milijardi kubnih metara gasa u Evropu godišnje, pre nego što su uvedene sankcije i misteriozni čin sabotaže uništio gasovod, prenosi AFP.
Ali Kina odbija da finalizuje dogovor i eksplicitno se obavezuje na njega, umesto toga dala je nejasne obaveze još u martu da će dalje istraživati projekat, piše Moskou Tajms.
Rusija ima malo dostupnih opcija jer Kina nastoji da je pritisne na cenama.
„Našavši se na milost i nemilost kupca monopsonista, vrlo malo toga može da uradi“, istakao je Sergej
Vakulenko, analitičar Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.
Afera / FT / A. Chatten
