Kako biste u najkraćem predstavili bend PLAYDOWN?
-Playdown je nastao početkom 2011. godine, i funkcionisao je sa učestalim izmenama u sastavu do novembra 2011. kad se sadašnja postava sastala i utvrdila definitivni smer delovanja benda sa ciljem stvaranja autorske muzike, na čemu neprekidno radi sve vreme. Žanrovski se može svrstati u metal sa akcentom na gruvu i melodijama. Nakon dva demo snimka na engleskom jeziku 2018. godine bend odlučuje da stvara pesme isključivo na maternjem jeziku.
Postavu benda čine:
Filip Simo Knežević – vokal, gitara
Marko Lomić – vokal, gitara
Bojan Mihajlović – bas gitara
Vladimir Lekić – bubanj
Jedan ste od retkih metal bendova u Srbiji koji pesme stvara na maternjem jeziku. Otkuda takva odluka?
-Tu odluku smo doneli sa željom da se izrazimo na jeziku kojim nam se i misli koriste. Počevši od svog primera, uvek sam se jače povezivao sa pesmama na maternjem jeziku. Naravno, postojao je i element izazova, da li ćemo to uspeti da spojimo, muziku koja se generalno najviše peva na engleskom a da to ne zvuči neprirodno i usiljeno, samo da bi se moglo reći da smo to uradili po svaku cenu.
Gde je danas mesto rokenrola u Srbiji a gde u svetu?
-Rokenrol u Srbiji je prepušten sam sebi, veliki bendovi i izvođači još uvek plivaju, imaju već dugo formiranu bazu svojih pratilaca. Nema jakih izdavača, producenata i promotera koji bi ozbiljno pokušali da se posvete rastu novodolazećih bendova, njima je to preveliki rizik a rad na tome je dugoročan i temeljan posao kom ti ljudi ne žele da se posvete, oni idu na siguricu. Poneki bend dobije ’prolaz’ ali to je na nivou statističke greške. Andergraund scena ne postoji, iako postoji mnogo dobrih andergraund bendova, sve se svodi na neke frakcione saradnje po dva-tri benda i to je to. Kvalitet svakako postoji. Ali je nekako skrajnut i prepušten potpuno sam sebi. Sa druge strane često smo svedoci da se forsiraju potpuni mediokriteti jer su ’dobri’ sa ovim, onim…
Da li muzika a posebno rok, i dalje u sebi imaju klicu bunta kao nekada?
-I to je na nivou statističke greške danas, većina je usmerena na neki sopstveni elitizam i dokazivanje da su bolji od drugih. Danas je tu klicu bunta preuzeo rep, hip hop, pritom ne mislim na samozvane repere koji vrte istu priču koka-separe-šampanjac-splav već na tvrdi ulični.
Osim vas simbol rokenrola u Aranđelovcu je i bend Zvoncekova Bilježnica. Možemo li u budućnosti oekivati neku zajedničku pesmu i ima li mladih rok snaga danas pod Bukuljom?
-Oni su sad simbioza kragujevačkog i aranđelovačkog zvuka, koji je devedesetih bio veoma prepleten jer su aranđelovački bendovi mahom tad snimali kod Vuje u Kragujevcu. Mislim da smo previše stilski različiti da bismo pravili neki takav poduhvat, ne bi to ličilo ni na šta, svakako velika zahvalnost Tozi i ekipi na istrajnosti i tome što predstavljaju.
Šta zapravo predstavlja naziv vašeg albuma „Paraliza sna“?
-Naziv albuma je stih izvojen iz pesme ’Antiheroj’ koja zatvara album. U psihologiji predstavlja stanje kada se mozak „probudi“ u toku ’’’REM’’’ faze a telo ostane paralizovano. Osoba je svesna svega, ali ne može da se pomera. Paraliza može da traje nekoliko sekundi do nekoliko minuta i može biti propraćena zastrašujućim halucinacijama. U prenesenom značenju predstavlja more bezizlaznih situacija u kojima često možemo da se nađemo.
Ko su bili vaši muzički uzori, domaći i strani?
-Svi u bendu imamo dijametralno suprotne muzičke ukuse i pozadine, što se može delimično prepoznati pri slušanju albuma, od domaćih bendova je svakako na ceo bend ostavila jak uticaj cela rok/pank scena devedesetih jer je tad veliki broj mladih bez obzira na muzičke ukuse prisustvovao koncertima svih važnih bendova iz tog perioda.
Da li je po vašem mišjenju rok muzika a pogotovo metal., dovoljno medijski ispraćeni u Srbiji?
-Ako ne uračunamo nezavisne internet medije metal muzika nije uopšte ispraćena. Rok donekle, u granicama isplativosti.
Pesma „Do ambisa“ se već izdvojila kao hit. Da li smo stigli do ambisa ili još ima nade za sve nas?
-Koliko god delovalo da smo stigli mi i dalje kopamo tražeći dublji ambis.
S. Milovanović
