Američki politikolog Džon Miršajmer uputio je oštro upozorenje Zapadu, tvrdeći da su rizici od „katastrofalne eskalacije“ u Ukrajini potcenjeni, i sugerišući da bi SAD mogle biti direktno uključene u ratne operacije
U članku za Foreign Affairs objavljenom ove nedelje, stručnjak za međunarodne odnose je napisao da su i SAD i Rusija sada „duboko posvećene pobedi u ratu“ – potencijalno na bilo koji način.
Iako bi malo ko predvideo da bi SAD mogle da se direktno umešaju u borbe, Miršajmer tvrdi da bi to moglo da se desi ako Vašington „očajnički želi da pobedi ili spreči Ukrajinu da izgubi“.
S druge strane, on upozorava da bi Rusija mogla da upotrebi nuklearno oružje ako se „suoči sa neposrednim porazom“ – situacijom koja bi se lako mogla razviti ako bi američke snage bile direktno uvučene u borbu.
Rizik od takve katastrofalne eskalacije je stoga „značajno veći nego što smatra konvencionalna mudrost“, smatra politikolog.
Zvanični stav Rusije o upotrebi nuklearnog oružja je da se ono može koristiti samo u samoodbrani ili kada je njegovo postojanje ugroženo. Portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova Ivan Nečajev ponovio je taj stav ove nedelje, rekavši da će Moskva rasporediti nuklearno oružje „samo kao odgovor na napad kao meru samoodbrane i u ekstremnim okolnostima“.
Miršajmer je godinama tvrdio da bi širenje NATO-a na istok isprovociralo Rusiju u sukob koji bi Ukrajinu ostavio „razbijenom“. Njegova česta upozorenja čak su ga dovela na „crnu listu“ ukrajinske vlade koja je objavljena u julu. Na listi se nalaze imena političara, stručnjaka i intelektualaca koje Kijev optužuje da promovišu „narative koji su u skladu sa ruskom propagandom“.
Za SAD, smatra analitičar, sukob u Ukrajini predstavlja priliku da „izbaci Rusiju iz redova velikih sila“ i vezuje sopstvenu reputaciju za ishod.
Miršajmer tvrdi da su se „ambicije“ Rusije takođe proširile otkako je počela svoju vojnu ofanzivu u februaru. Sve do predvečerja vojne kampanje, predsednik Vladimir Putin je bio posvećen primeni sporazuma Minsk II, kojim bi region Donbasa ostao deo teritorije Ukrajine. Sada, insistira analitičar, s obzirom da je Rusija preuzela kontrolu nad velikim delovima teritorije u istočnoj i južnoj Ukrajini, malo je verovatno da će vratiti sve „ili čak veći deo“.
S obzirom na dubok nivo uključenosti SAD kroz njihovo pružanje oružja i političku podršku, Vašington je „samo kratak korak od toga da sopstveni vojnici povlače obarače i sopstveni piloti koji pritiskaju dugmad” u Ukrajini.
Miršajmer iznosi različite potencijalne scenarije u kojima bi SAD mogle da se aktivnije uključe u rat.
Kako se sukob odugovlači, američki kreatori politike će verovatno razmotriti preduzimanje „rizičnijih koraka” kao što je nametanje zone zabrane letova iznad Ukrajine ili ubacivanje „malih kontingenata američkih kopnenih snaga”.
Drugi scenario bi se desio ako bi ukrajinska vojska bila pred kolapsom i izgledalo da je Rusija spremna da odnese odlučujuću pobedu. Američki zvaničnici mogli bi da ubede sebe da bi ograničena upotreba sile bila moguća bez navođenja Putina da upotrebi nuklearno oružje. Sa američkim snagama na terenu, Rusija bi videla svoj opstanak u opasnosti, pružajući snažan podsticaj za upotrebu nuklearnog oružja. „U najmanju ruku, oni bi smatrali da demonstracijski udari imaju za cilj da ubede Zapad da odstupi“, tvrdi on.
Vojna greška bi takođe mogla da izazove eskalaciju ako bi se, na primer, američki i ruski borbeni avion sudarili iznad Baltičkog mora. Takva situacija bi mogla brzo da eskalira zbog straha, nedostatka komunikacije i međusobne demonizacije, napisao je on. Ruski udari na Poljsku ili Rumuniju u nastojanju da zaustave protok zapadnog oružja takođe se ne mogu odbaciti, tvrdi Miršajmer.
„Bajdenova administracija je trebalo da radi sa Rusijom na rešavanju ukrajinske krize pre nego što je izbio rat u februaru. Sada je prekasno za postizanje dogovora“, rekao je analitičar i dodao da su Rusija, Zapad i Ukrajina sada „zaglavljeni u strašnoj situaciji bez očiglednog izlaza“.
Foreign Affairs / A. Chatten
