Francuski birači počeli su da glasaju u nedelju u prvom krugu predsedničkih izbora u kojima lider tvrde desnice Marin le Pen postavlja snažan izazov sadašnjem predsedniku Emanuelu Makronu
Pobeda Le Pen, koja je skeptična prema EU i NATO-u i koja se u prošlosti hvalila svojim vezama sa Vladimirom Putinom, izazvala bi šokove širom Evrope i sveta u trenutku kada snage ruskog predsednika vode rat na evropskom tlu u Ukrajini, pišu svetski mediji.
Ako postane predsednica, Le Pen je takođe obećala da će uvesti više protekcionističke ekonomske politike kako bi favorizovala francusku industriju, obračunala se sa islamistima i imigracijom i zabranila ženama da nose hidžab u javnosti na osnovu toga što je to „islamistička uniforma“.
„Nikada izgledi za pravu promenu nisu bili tako bliski“, rekla je Le Penova na svom poslednjem mitingu pre dana izbora, održanom u četvrtak u svom uporištu Perpinjanu, gde je njen bivši partner Luis Aliot gradonačelnik. Kampanja nije bila dozvoljena dan pre otvaranja birališta.
Le Pen se nada da će oponašati nacionalističke trijumfe na referendumu u Velikoj Britaniji za izlazak iz EU 2016. i pobedu Donalda Trampa na izborima u SAD kasnije te godine. Ona je 2017. izgubila od liberalnog internacionaliste Emanuela Makrona kome sada vrata nisu tako otvorena kao pre pet godina.
Makronova prednost je znatno smanjena poslednjih nedelja, šaljući nervozu na finansijska tržišta zbog mogućnosti da evroskeptični nacionalista preuzme kontrolu nad drugom po veličini ekonomijom EU.
„Iako je odustala od eksplicitnih planova za „Frekzit“, Le Pen bi i dalje potpuno transformisala poziciju Francuske u Evropi“, rekla je Džesika Hinds, viši evropski ekonomista u Capital Economics-u.
„U najboljem slučaju, ona bi potkopala i frustrirala kreiranje evropske politike, au najgorem bi nastojala da demontira strukture EU iznutra“.
Šta kažu ankete i ko ide u drugi krug
Poslednja istraživanja javnog mnjenja objavljena u petak dala su Makronu 26,5 odsto namera za glasanje u prvom krugu, u poređenju sa 23 odsto za Le Penovu i 16,5 odsto za kandidata krajnje levice Žan-Lika Melanšona.
Samo dva kandidata će se kvalifikovati u drugi krug 24. aprila. Ako su, kako se očekuje, to Makron i Le Pen, ankete daju prednost aktuelnom predsedniku sa 53-47 odsto prednosti u odnosu na svog rivala — mnogo manje od njegovih 66- 34 odsto pobede u 2017.
Na glasačkom listiću za predsedničke izbore ukupno je 12 kandidata, uključujući pet sa krajnje levice i tri sa krajnje desnice.
Dva kandidata koji su generisali rani zamah u kampanji — Erik Zemor, televizijski polemičar krajnje desnice protiv imigracije, i Valeri Pekres, pobednica predizbornih izbora za konzervativnu stranku Les Republicains — od tada su pali u anketama na ispod 10 posto podrške.
An Idalgo, kandidat Socijalističke partije i gradonačelnica Pariza, ima podršku samo dva procenta glasača.
To znači da nijedan od dva politička pokreta koji su Francuskoj dali svoje predsednike od 1958. do dolaska Makrona — golistički desni centar s jedne strane, i socijalisti s druge — nemaju mnogo šanse da vide svog kandidata izabranog 24. aprila, iako će možda biti bolji na izborima za Narodnu skupštinu u junu.
Afera / A. Chatten
Foto: Freepik
