U Francuskoj je u nedelju počeo drugi krug predsedničkih izbora na kojima kandidat tvrde desnice Marin le Pen ima velike šanse da pobedi Emanuela Makrona što bi šokiralo takozvanu liberalnu Evropu
Kao i pre pet godina, birači u drugom krugu biraju između (sada aktuelnog predsednika) Emanuela Makrona i Marin le Pen, bivšeg dugogodišnjeg lidera desničarske stranke Nacionalni front.
U prvom krugu 10. aprila Makron je osvojio 27,85 odsto glasova. Le Pen je bila na drugom mestu sa 23,15%.
Levičarski političar Žan-Lik Melanšon, koji je osvojio 21,95 odsto i zauzeo treće mesto, pozvao je svoje pristalice da ne glasaju za Le Penovu, ali je odbio da podrži Makrona. Erik Zemur, kandidat krajnje desnice i politički novajlija koji je došao na četvrto mesto sa 7,07%, podržao je Le Pen.
Stopa uzdržanih je bila 26,31% tokom prvog kruga – najviše od 2002, prema BFMTV-u.
Pre pet godina, isti deul Makron-Le Pen rezultirao je neuspehom za desnicu: Makron je pobedio sa 66% glasova protiv Le Penovih 34%. Višegodišnji fenomen francuskog „republičkog fronta” ponovo se pokazao. Drugim rečima, svi ostali glasači u prvom krugu glasali su protiv Le Penove, a ne za Makrona. Stariji francuski glasači posebno imaju svojstven strah od „krajnje desnice“ i većinom refleksno glasaju protiv nje. Ali zašto je to slučaj?
Sve je počelo kada je prethodnica Le Penove stranke – Nacionalni front, koju je predvodio njen otac Žan-Mari Le Pen – imala koristi od otvorenosti bivšeg francuskog socijalističkog predsednika Fransoa Miterana za izborno učešće manjih stranaka na parlamentarnim izborima 1985. i na kraju osvojio 35 mesta u Narodnoj skupštini. Miteran je dugo bio optuživan da je otvorio vrata koridora moći krajnjoj desnici kao lukav trik sa ciljem da trajno podeli desnicu establišmenta, čime je obezbedio višegodišnju dominaciju svoje konvencionalne leve Socijalističke partije.
Ali od tada se mnogo toga promenilo. Konvencionalna desnica i levica su potpuno implodirali. Nakon što nije uspela da dobije minimalnih 5% glasova neophodnih za državnu nadoknadu troškova kampanje u prvom krugu ovogodišnjih izbora, kandidat Republikanske stranke sa konvencionalnim desnim Valeri Pekrese trenutno apeluje na donacije francuske javnosti kako bi izbegla pokrivanje sedam miliona evra troškova (uključujući pet miliona evra iz sopstvenog džepa). Na tradicionalnoj levici, Socijalistička partija koju predvodi gradonačelnica Pariza An Idalgo dobila je samo 1,7 odsto podrške.
Danas je Makron spojio konvencionalne ličnosti i sa desnice i sa levice i uspešno ih aktivitao kao centrističke i pragmatične branioce statusa kvo francuskog i evropskog establišmenta. Nije da su Francuzi oduševljeni njegovim nastupom. Ankete stalno pokazuju da se Makronova popularnost kreće oko 40%. Makronovo odobravanje je najveće među penzionerima, a najniže među mladima od 25 do 34 godine, prema anketi Odoke, kao i među neizvršnom radničkom klasom.
Ovo ne bi trebalo da bude iznenađenje jer brojke odražavaju uticaj dve najveće krize kojima je Makron upravljao tokom svog prvog petogodišnjeg mandata: pandemije kovid-19 i sukoba u Ukrajini. Penzioneri su najmanje negativno pogođeni – i verovatno najveći korisnici – Makronovog teškog upravljanja pandemijom i programa vakcinacnacije, što je dovelo do gubitka posla radničke klase. Na stariju demografsku kategoriju takođe ne utiče Makronov zavet da će podići starosnu granicu za odlazak u penziju na 65 godina. Oni su skloniji riziku i podložniji sugerisanju, koji analitičari često citiraju u francuskoj štampi, da bi glasanje za Le Pen mogla doneti političku nestabilnost i nepredviđene posledice i za Francusku i za Evropu. U međuvremenu, mlađi, radni ljudi sa porodicama osećaju udar Makronove politike koja je pomogla da se Rusija antagonizuje, kao i zbog odsustva plana za upravljanje povratnim udarom francuskoj i ekonomiji EU kao rezultat antiruskih sankcija.
Mlađi francuski glasači i birači iz radničke klase su stoga spremniji da preuzmu rizik u vezi sa nečim novim, s obzirom na očigledan Makronov neuspeh da ublaži haos u poslednjih pet godina.
Prema novom istraživanju Instituta demokratije među francuskim glasačima, za njih je daleko najvažnije pitanje inflacije, pri čemu više ispitanika ne odobrava Makronovo postupanje sa ukrajinskom krizom koja je tome doprinela, a više od polovine tvrdi da je Evropska unija sankcijama Rusiji, koje je zagovarao Makron, naneča štetu više Francuskoj nego Rusiji. Samo 20 odsto ispitanika smatra Rusiju „najvećom pretnjom Francuskoj“ (sa Kinom i terorizmom ispred), a više francuskih glasača se slaže nego ne slaže sa stavom Le Penove da Francuska treba da ponovo izađe iz integrisane komande NATO-a.
Dakle, u stvarnosti, čak i sa starijim glasačima koji većinom podržavaju Makrona, nekonvencionalniji i neestablišmentski stav Le Penove ipak zavode francuske glasače koji nisu oduševljeni Makronovim vođstvom, posebno u ekonomskoj oblasti.
Skandali takođe igraju ulogu u opadanju kampanje. Makron je pokušavao da opravda povećano korišćenje globalnih „velikih konsultantskih“ firmi od strane francuske vlade pod njegovim vođstvom, u iznosu od stotina miliona evra novca poreskih obveznika, navodi se u izveštaju francuskog senata. Ovi fasilitatori globalizma savetovali su francusku vladu o vakcinama protiv kovida, a istovremeno su predstavljali velike proizvođače tehnološke i farmaceutske vakcine. Nije teško zamisliti kako takvi sukobi interesa mogu rezultirati mandatima koje nameće vlada koji favorizuju posebne interese u odnosu na nauku na štetu demokratije i osnovnih sloboda.
Ali Le Pen se takođe suočava sa nezgodnim otkrivanjem uoči drugog kruga. Agencija Evropske unije za prevare upravo ju je optužila za zloupotrebu javnih sredstava dok je bila članica Evropskog parlamenta. Ovaj potez je kulminacija istrage koja se odugovlači godinama, a koja je izazvala sumnje o političkim motivima u vremenu objavljivanja saopštenja.
Le Penova je poznata po svom odbijanju protiv nadnacionalnog upravljanja EU odozgo nadole – za razliku od Makronove saradnje sa njom – i dosledno je otvoreno govorila o potrebi da Francuska povrati više nezavisnosti i suvereniteta. Njen protivnik sa krajnje levice, Žan-Lik Melanšon iz partije Nepokorna Francuska, ima sličan stav kao Le Penova o EU. A ako bi svi njegovi birači u prvom krugu podržali Le Penovu u velikoj koaliciji protiv establišmenta za poraz Makrona, to bi izazvalo politički potres. Oba kandidata insistirala su na manjoj slepoj saradnji sa EU na štetu francuskih građana, dok je Makron proteklih pet godina proveo ponašajući se kao njen najveći navijač, a sve to odbijajući da zaštiti interese svojih građana od uticaja američke vojske i ekonomije.
I levičar Melanšon i Le Pen se takođe slažu oko potrebe za manjom poslušnošću Vašingtonu. Makron se zalaže za socijalističku zaštitnu mrežu, dok se Le Pen postepeno kretala ka politici laissez-faire koja postižu slične rezultate uz manje mešanja vlade. Na primer, dok Melanšon favorizuje „čekove“ koje je izdala vlada kako bi se nadoknadile povećane cene energije i hrane, Le Pen je obećala da će smanjiti porez na promet takvih artikala kako bi ostavila više novca u džepovima potrošača.
Ipak, uprkos sličnosti u njihovim ciljevima, Melanšon je pozvao svoje pristalice da Le Pen ne daju nijedan glas u drugom krugu. Njegov dugogodišnji stav je da se Le Pen – koja je protiv Makronovog kovid mandata i istupila je protiv Makronovog stava da naoružava neonaciste u Ukrajini – mora suprotstaviti po svaku cenu. Kao rezultat toga, predviđa se da će 30% glasova od Melanšonovog bliskog trećeg mesta do Le Penove kvalifikacije u drugom krugu (22% naspram 23%) pripasti Makronu, prema novoj anketi BVA, u poređenju sa samo 18% koji će otići Le Pen. Procenjuje se da 52% glasača Melanšona ili planira da bude uzdržano ili da poništi glas u poslednjem krugu.
I upravo ovo uzdržano, prazno ili neproglašeno glasanje je ono na čemu bi ovi izbori mogli da se odigraju. Prema ponderisanom proseku svih do sada dostupnih anketa Fajnenšel tajmsa, samo 7 odsto deli Makrona od Le Penove koja ide na glasanje u nedelju. Dakle, izgleda da bi se rezultat na kraju mogao svesti na motivaciju birača. Da li će Francuzi stariji od 65 godina koji gledaju na Makronov konvencionalni pristup biti motivisaniji da izađu na glasanje kako bi po svaku cenu zadržali status kvo, uprkos razočaranju opštim pravcem zemlje? Ili će se mlađi glasači radničke klase mobilisati da prigrabe pravo da probaju nešto novo sa jedinom šansom da to učine u narednih pet godina?nZnaćemo verovato večeras.
Afera / A. Chatten
