U tekstu o afričkom studentu koji se bori na ruskoj strani, britanski „Gardijan“ analizirao zašto Crni kontinent podržava Rusiju a ne Zapad u sukobu u Ukrajini
Nedavno je delegacija afričkih zemalja boravila u Moskvi kako bi razgovarala sa ruskim zvaničnicima o snabdevanju afričkog kontinenta sirovinama i robom koja je potrebna Africi, a u svetlu oštrih sankcija Zapada i pokušaja izolacije Rusije. Međutim, čini se da operacija izolacije Rusije ne ide po planu Zapada, pogotovo ako se pogleda afrički kontinent.
Britanski „Gardijan“ objavio je članak o studentu iz Konga koji je pridružio vojnim snagama Luganske narodne republike. Žan Klod Sangva ima 27 godina i Konga je došao na studije – prvo u Rusiju, u grad Rostov koji je blizu granice sa Luganskom, a potom je prešao u Lugansk gde se pridružio vojnim snagama otcepljene republike, zajedno sa još nekoliko studenata iz Afrike.
Na pitanje „Gardijana“ zašto se odučio na taj korak, Sangva kaže da se pridružio vojsci jer je „rat došao u našu republiku; ja sam muškarac i moram da se borim“.
Ubrzo nakon što se pridružio luganskoj vojsci, Sangva je poslat u borbu i proveo je dva meseca na frontu. Za to vreme, mnogi njegovi prijatelji iz Afrike pretpostavili su da je mrtav i objavili oproštajne poruke na njegovim nalozima na društvenim mrežama.
Tri dana nakon početka rata, 27. februara, Sangvina fotografija objavljena je na Telegram kanalu koji je kreiralo ukrajinsko ministarstvo unutrašnjih poslova da identifikuje zarobljene i ubijene vojnike. U objavi se navodi da su Sangvu ubile ukrajinske snage zajedno sa još jednim afričkim vojnikom.
„Ukrajinski neprijatelj je pronašao moju vojnu kartu i rekao da sam mrtav. Živ sam, kao što vidite“, rekao je Sangva. On trenutno ponovo patrolira ulicama u Luganska.
„Gardijan“ dalje piše o tome kako u Africi, zapravo, većina podržava Rusiju.
„Svakako, Zapad voli da misli da su sankcije izolovale Rusiju na globalnom nivou“, kaže Pol Stronski, viši saradnik i specijalista za Rusiju u Karnegi zadužbini za međunarodni mir (organizacija koja je finansirana iz Vašingtona i koja je poznata po antiruskim stavovima – napomena, Afera).
„I jesu [je izolovali] kada je reč o transatlantskoj zajednici i bogatim azijskim nacijama. Ali u očima ostatka sveta, a posebno afričkog kontinenta, Rusija nije toliko izolovana“.
Već dugi niz godina, ističe Stronski, Moskva neguje veze sa afričkim liderima, a Vladimir Putin je 2019. bio domaćin prvog rusko-afričkog samita, kome su prisustvovali lideri 43 afričke nacije.
„Mnogi na afričkom kontinentu sada veruju da je sukob vođen širenjem NATO-a, nepromišljenom zapadnom politikom“, rekao je Stronski.
Prema Stronskom, deo podrške Afrike Rusiji može se objasniti antizapadnim osećanjima koja potiču iz nasleđa evropskog kolonijalizma. Rusija je optužena da je pojačala te pritužbe putem dezinformacionih kampanja na kontinentu, piše „Gardijan“.
„U Africi, Zapad je takođe optužen za dvostruke standarde, brinući više o Ukrajini i njenim izbeglicama nego o drugim tragedijama koje se dešavaju u Africi i širom sveta“, dodao je Stronski.
Neki od Putinovih najentuzijastičnijih pristalica od početka rata bili su panafrički – zagovornici doktrine afričkog jedinstva i antiimperijalizma.
Putin samo „želi da vrati svoju zemlju“, rekao je početkom marta Kemi Seba, istaknuti francusko-beninski pan-afrički pisac. „On nema krv ropstva i kolonizacije na svojim rukama. On nije moj mesija, ali mi je draži od svih zapadnih predsednika“.
Slično tome, vođa nigerijske zajednice u Moskvi rekao je za „Gardijan“ da većina tamošnjih Nigerijaca ima simpatije prema Rusiji. „Pitanje je komplikovano, ali Zapad je naterao Rusiju da to uradi“, rekao je
Osim pitanja morala, Rusija je stekla uporište u Africi razvijanjem odbrambenih saveza, snabdevajući oružjem autoritarne lidere bez ikakvih obaveza i predstavljajući se kao saveznik protiv naoružanih pobunjenika, tvrdi „Gardijan“.
Nekoliko afričkih lidera, pre svega južnoafrički predsednik Siril Ramafosa, otvoreno je reklo da veruje da su napori Zapada da proširi NATO doprineli ratu.
Iako će afričke nacije verovatno biti neproporcionalno pogođene predstojećom globalnom krizom hrane zbog njihove snažne zavisnosti od ruske i ukrajinske pšenice, neki afrički lideri su krivicu za nestašicu hrane i rast cena prebacili na zapad, ponavljajući ruske narative.
U petak, tokom sastanka sa Putinom u Sočiju, predsednik Senegala, Meki Sal, sadašnji predsedavajući Afričke unije, okrivio je sankcije EU ruskim bankama i proizvodima za pogoršanje problema i odbio se od kritikovanja ruskih postupaka, uključujući blokadu ukrajinskih luka.
Uprkos svom političkom uticaju u delovima Afrike, Moskva još uvek nije nagovestila nameru da regrutuje vojnike sa kontinenta ili drugih mesta kako bi ojačala svoje snage, iako su se pojavili izveštaji da se Rusija suočava sa nedostatkom pešadije, tvrdi „Gardijan“.
Zvaničnici Kremlja brzo su umanjili izveštaje da se nekoliko stotina lokalnih muškaraca u glavnom gradu Etiopije, Adis Abebi, okupilo ispred ruske ambasade u aprilu u nadi da će se boriti u Ukrajini.
Ipak, pro-kremljovski glasovi su prihvatili prisustvo Sangve u Lugansku kao znak rastućih vojnih veza između Rusije i Afrike, navodi „Gardijan“.
The Guardian / A. Chatten
Foto: Rojters
