EVROPOL ĆE MORATI DA OBRIŠE VELIKU KOLIČINU USKLADIŠTENIH LIČNIH PODATAKA
Policijska agencija Evropske unije, Evropol, biće prinuđena da izbriše veliki deo ogromnog skladišta ličnih podataka za koje je utvrđeno da ih je nezakonito prikupio sistem nadzora za zaštitu podataka, objavio je britanski list Gardijan početkom januara.
Do sada neviđeno otkriće Evropskog nadzornika za zaštitu podataka (EDPS) odnosi se na osetljive podatke koji su izvučeni iz izveštaja o zločinima, hakovani iz šifrovanih telefonskih usluga i prikupljeni od tražilaca azila koji nikada nisu bili uključeni u bilo kakav zločin.
Prema internim dokumentima u koje je Gardijan imao uvid, količina keš podataka Evropola sadrži najmanje 4 petabajta – što je ekvivalentno 3 miliona CD-ROM-a ili petini celokupnog sadržaja Kongresne biblioteke SAD. Zagovornici zaštite podataka kažu da takav obim informacija koje se čuvaju u Evropolu predstavlja masovni nadzor i da je korak ka njegovom putu da postane evropski pandan Agenciji za nacionalnu bezbednost SAD (NSA), organizaciji čije je tajno špijuniranje na mreži otkrio uzbunjivač Edvard Snouden .
Među kvadrilionima bajtova koji se čuvaju nalaze se osetljivi podaci o najmanje jednoj četvrtini miliona sadašnjih ili bivših lica osumnjičenih za teror i teške zločine i mnoštvu drugih ljudi sa kojima su došli u kontakt, navodi Gardijan. To je prikupljeno od nacionalnih policijskih organa u poslednjih šest godina, u nizu prebacivanja podataka iz brojnih krivičnih istraga.
Nadzorni organ je naredio Evropolu da izbriše podatke koji su čuvani više od šest meseci i dao mu je godinu dana da izdvoji one koji mogu zakonito da budu čuvani.
Na taj način došlo je do konfrontacije između sistema nadzora zaštite podataka u EU i moćne bezbednosne agencije koja se priprema da postane centar mašinskog učenja i veštačke inteligencije u policiji.
Presuda takođe otkriva duboke političke podele među evropskim donosiocima odluka u vezi sa kompromisom između bezbednosti i privatnosti. Konačni ishod njihovog sučeljavanja imaće implikacije na budućnost privatnosti u Evropi i šire.
Komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson je po svemu sudeći branila Evropol. „Organima za sprovođenje zakona su potrebni alati, resursi i vreme da analiziraju podatke koji im se zakonito prenose“, rekla je ona. „U Evropi, Evropol je platforma koja podržava nacionalne policijske organe u ovom herkulovskom zadatku.”
Komisija kaže da pravni problemi koje je izneo Evropski nadzornik za zaštitu podataka predstavljaju „ozbiljan izazov“ za sposobnost Evropola da ispuni svoje dužnosti. Prošle godine su predložene korenite izmene regulative koja podržava ovlašćenja Evropola. Ako bi se ozakonilo, predlozi bi mogli da retroaktivno legalizuju keš podatke i da sačuvaju njegov sadržaj kao poligon za testiranje novih alata za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje.
Evropol negira bilo kakav prekršaj i kaže da nadzorni organ možda tumači trenutna pravila na nepraktičan način: „Regulativa Evropola nije zamišljena od strane zakonodavca kao uslov koji kontrolor podataka ne može da ispuni u praksi.”
Evropol je sarađivao sa Evropskim nadzornikom za zaštitu podataka „na pronalaženju ravnoteže između sigurnosti EU i njenih građana uz poštovanje najviših standarda zaštite podataka“, navodi agencija.
Evropol je osnovan kao koordinaciono telo za nacionalne policijske snage u EU sa sedištem u Hagu. Neke države članice su gurale Evropol kao rešenje za terorističke probleme nakon napada u Bataklanu 2015. godine i ohrabrivale ga da prikuplja podatke na više frontova.
U teoriji, Evropol podleže strogim propisima o tome koje vrste ličnih podataka može da čuva i koliko dugo. Dolazni podaci koji pristižu moraju da budu striktno kategorisani i obrađeni ili zadržani samo ukoliko su potencijalno relevantni za rad od tako velike važnosti kao što je borba protiv terorizma. Ali kompletan sadržaj onoga što Evropol sadrži je nepoznat, delimično i zbog neočekivanog načina na koji je Evropski nadzornik za zaštitu podataka otkrio da Evropol tretira podatke, iznosi Gardijan.
AFERA/J. J. M.
