Izgleda da će poraz ruske vojske u ukrajinskoj oblasti Harkov verovatno biti prekretnica u borbi Kijeva za izbacivanje ruskih trupa iz zemlje, ali takođe može izazvati mnogo šire posledice po Moskvu u širem regionu, o čemu svedoče druge bivše sovjetske zemlje, tvrdi britanski novinar Šon Voker u tekstu u Gardijanu. Tekst prenosimo u celosti
„Moć ruske zastave je znatno opala, a čini se da je sistem bezbednosti širom bivšeg sovjetskog prostora pokvaren“, rekao je Lorens Broers, saradnik u Chatham House-u (uticajnoj britanskoj fondaciji koja se bavi geopolitičkim pitanjima – napomena, Afera).
Ove nedelje, sa pažnjom usmerenom preko Crnog mora u Ukrajini, u borbama na granici između Azerbejdžana i Jermenije ubijeno je oko 100 vojnika nakon što je Azerbejdžan granatirao niz gradova u Jermeniji, pri čemu su obe strane jedna drugu optuživale za „provokacije“.
Analitičari kažu da je Azerbejdžan odlučio da testira vode dok se Rusija borila u Ukrajini. Rusija tradicionalno podržava Jermeniju u njenom teritorijalnom sporu sa Azerbejdžanom tokom tri decenije od pada komunizma.
„Azerbejdžan se oseća prilično samouvereno u ovom geopolitičkom trenutku, a posebno trenutno tokom ukrajinske kontraofanzive“, rekao je Tom de Val, viši saradnik u Karnegiju za Evropu. „Izgleda da je ovo apsolutno usmereno na Rusiju koliko i na Jermeniju, testirajući posvećenost Rusije da odbrani Jermeniju.
Rusija je saopštila da je posredovala u prekidu vatre u utorak. Obe strane su pristale na raspoređivanje ruskih mirovnih snaga kao deo primirja za okončanje punopravnog rata 2020.
Jermenija je zatražila vojnu podršku od Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), pakta za uzajamnu odbranu kojim dominira Rusija, ali Moskva okleva da direktno interveniše.
„Rusija se očito premišlja, kako zbog toga što je u Ukrajini preopterećena, tako i zato što u ovom trenutku ne želi da se bori sa Azerbejdžanom“, rekao je de Val.
Odvojeno, sukobi su izbili na granici između Kirgistana i Tadžikistana u sredu ujutru, ubivši jednog graničara, a petoro ranjenih u Tadžikistanu, prema lokalnim izveštajima.
Iako taj konkretan incident nije direktno vezan za rat u Ukrajini, i iako Rusija tradicionalno ima dobre odnose sa obe zemlje, analitičari kažu da je ruska invazija potpuno promenila odnos snaga u regionu koji je godinama bio bojno polje ruskog, kineskog i zapadnog uticaja, i stavili Rusiju pozadi.
U januaru ove godine, kada je talas protesta potresao Kazahstan, ruski predsednik Vladimir Putin je odobrio raspoređivanje snaga ODKB-a u toj zemlji. Misija je bila kratka i nije učestvovala ni u kakvoj borbi, ali je bila dovoljna da učvrsti predsedništvo Kasima-Žomarta Tokajeva.
S obzirom na to da je kazahstanski lider dužan Moskvi za pomoć, ruske snage koje održavaju mir između Jermenije i Azerbejdžana i Kremlj koji gomila trupe na granici sa Ukrajinom, činilo se da Putin ima više uticaja nego ikad na bivšem sovjetskom prostoru.
Mnogo toga se otkrilo tokom Putinove krvave „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini, a posebno u poslednjoj nedelji kada je ubrzano napredovanje Ukrajine bacilo Putinove ratne planove u haos.
„Vidimo urušavanje reputacije Rusije kao zaštitnika bezbednosti, što se dešava i na materijalnom nivou sa masovnom koncentracijom snaga na Ukrajinu, ali i na subjektivnom nivou reputacije ruskih bezbednosnih garancija“, rekao je Broers.
Širom regiona, invazija Ukrajine šokirala je i zabrinula ruske saveznike, ali ih je i ohrabrila da zauzmu oštriji stav prema Moskvi.
Kazahstan, tradicionalno blizak saveznik, razbesneo je mnoge u Moskvi pokušavajući da ostane neutralan prema Ukrajini, odbijajući da prizna teritorije koje kontroliše Rusija u istočnoj Ukrajini i obećavajući da neće pomagati napore Rusije da zaobiđe međunarodne sankcije.
To je navelo neke u Moskvi da dovode u pitanje suverenitet Kazahstana, uključujući bivšeg ruskog premijera Dmitrija Medvedeva, koji ga je nazvao „veštačkom državom“ u postu koji je kasnije obrisao.
Ali dok Kazahstan ostaje oprezan u pogledu dugoročnih pretnji od svog većeg suseda i navodnog saveznika, postoje drugi spremni da uđu i popune prazninu. Kineski predsednik Ksi Đinping doputovao je u sredu u Kazahstan na, kako se smatra, njegovo prvo putovanje u inostranstvo od početka pandemije Kovida.
„Nastavićemo da odlučno podržavamo Kazahstan u zaštiti njegove nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta“, rekao je on u izjavi koja se činila delimično osmišljenom kao ukor Kremlju.
U četvrtak i petak, Ksi i Putin će prisustvovati samitu šefova država iz Šangajske organizacije za saradnju, labave regionalne bezbednosne grupacije, u Samarkandu u Uzbekistanu.
Očekuje se da će prisustvovati i lideri Indije i Irana, a samit će biti prilika da Putin demonstrira da još uvek postoje velike svetske sile koje su naklonjene Rusiji.
Ali to je takođe šansa za zemlje u regionu da istaknu da, iako Rusija ostaje snažan regionalni igrač, dinamika moći se promenila.
Rusija je u sredu proglasila jednu od opozicionih partija u Tadžikistanu terorističkim pokretom, što je potez kome se Moskva dugo opirala, a koji će pomoći diktatorskoj vladi zemlje da iz Rusije izruči svakog građanina kojeg želi.
„Mnoge centralnoazijske zemlje vide da su Rusiji potrebniji nego ikada ranije, i sada pokušavaju da iscede koliko mogu“, rekao je Temur Umarov, saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.
The Guardian / Afera – A. Chatten
