Piše: Tomo Lovreković
Dok većina Srba još nije čestito ni pokvasilo gaćice, čekajući last
minute varijante za kraj avgusta, Partizanu je nikada pompeznije
najavljena sezona praktično već propala.
Svega 270 minuta fudbala bilo je dovoljno da se vidi da Partizan,
igrački devastiran, bez pravih pojačanja, sa tankom strukom, ne može
parirati Terzićevoj magiji i da će titula ostati nedosanjani san.
Šamari od Radničkog i TSC-a, najava su da sa tankom rotacijom, u
panici i minusu, slično mogu očekivati i od neke osokoljene Voše, Čuke
i da od dominacije nema ništa.
Osim minusa -4 na samom startu, koji je ogroman za naše fudbalske
uslove, čini se da Partizan ima sijaset drugih problema, daleko
ozbiljnijih od tabele.
Stolica nema autoritet, a reklo bi se ni znanje – njegova ćud bila je
prepreka i u nekim drugim angažmanima (Vojvodina, reprezentacija), a i
sada je došla do izražaja u vidu oštrog klinča sa Ilievim, koji je
odradio nikad lošiji prelazni rok.
Posle pada Veljine grupe, jug je poluprazan, a i to što se skupilo je
tu da bi skandiralo „Uprava napolje“, zviždalo ili teralo igrače, kao
što je to bio slučaj sa Jojićem.
Stanje u kasi niko ne zna – a, Vučelić očigledno više gleda ka da
preživi u fotelji sa tompusom u ustima, nego da napravi tim i ambijent
za uspeh.
Kolike su ambicije crno-belih najbolje pokazuje činjenica da su u
Humskoj spremni prodati kapitena na startu sezone!
Ne, ne gasi se Partizan bukvalno, to je svakome jasno – ali se svakako
ugasilo ono čudo iz ere Tomislava Karadžića ili iz epohe Ljubiše
Tumbakovića. Ni rezultata, ni igre, ni duha, ni stava.
Samo je dres i grb isti, a sve ostalo…
Ne treba se, ako se ovako nastavi, a hoće, iznenaditi da crno-beli na
kraju umesto prvog, neuspešno jure i drugo mesto. Na kraju, naravno,
niko neće biti kriv.
Foto: Starsport
Happy
0
Sad
0
Excited
0
Sleepy
0
Angry
0
Surprise
0
