EKSKLUZIVNO: General Nebojša Pavković, posle odbijanja Haškog tribunala i zahteva za prevremeno oslobađanje
Piše: Vladan Dinić
U svakom ratu prvo ubiju istinu! Pravda i “ljudska pravda” su danas najobičnija farsa i komika…
Karmel Ađijus, predsedavajući Mehanizma za krivične sudove nedavno, posle dužeg premišljanja odbio je zahhte Nebojše Pavkovića (76), srpskog generala, legendarnog komandanta Prištinskog krpusa, Treće armije i potom Načelnika GŠ, koji odslužuje kaznu zatvora od 22 godine u Kalmakoskiju (Finska), da ga, po nekad uobičajenom pravu Tribunala za ratne zločine na tlu Jugoslavije, pusti na privremmenu ili uslovnu slobodu, kao mnoge pre njega! U svom obrazloženju VRATIO JE VERBALNI DELIKT, u nas odavno zaboravljen i ukinut, na veliku svetsku scenu i srušio još jedan od mitova tzv. Zapadne civilizacije – Ljudska prava.
Nekoliko puta od tada, dugo sam pričao sa mojim dugogodišnjim drugarom, prijateljem, zemljakom, Pavkovićem. I, poštovani čitaoci portala “Afera”, najiskreniji da budem, kod Nebojše Pavkovića, legendarnog komandanta, uočio sam jednu stvar: u njegovim očima nema više sjaja, u priči nema ni veselosti, ni nade, ni bodrosti. Osetio sam duboko razočaranje čoveka kojeg je od kada ga znam krasio optimizam i borbenost…
Nisam navikao da slušam (i gledam) takvog Pavketa, uvek nasmejanog, uvek spremnog da kaže šta misli. Slobodno, ili da te svoje misli stavi na papir, u napisane svoje (po meni) kapitalne knjige koje su hirurški precizno, sa brojnim dokumentima i jasnim svedočenjima, s imenom i prezimenom, jasno dale opis zla koje je s krajem devdeseti zadeslo SRJ, posebno Srbiju. U 78 dana besomučnog NATO bombardovanja, jedne nezavisne zemlje, tada članice UN i zemlje koja NIKAD nije napala drugu zemlju, a uvek je stotine hiljada ljudi, pa i milion, stradalo samo zato što su želeli da budu “svoj na svome”. I što su UVEK BILI NA “PRAVOJ STRANI”. I na Kosovu Polju 1389., kada je Knez Lazar Hrebeljanović branio Hrišćanstvo od osmanlija i posredno odbrani Beč, kao i u Prvom i u Drugom svetskom ratu…
U Velikom (Prvom) svetskom ratu Srbija je presečena, pobijena, 1,3 miliona muških glava ostavilo je život na bojištima… I u Drugom svetskom ratu, ustala, prva u Evropi protiv Adolfa Hitlera… Zapad nas je tapšao po ramenima i, mahom, radio nam iza leđa…
Ispostavlja se, na žalost da je “prava strana” – “kriva strana!”
Pa zar nisu svi, koji su bili na strani Sila osovina i čudovišnog Rajha danas “pobednici”, zemlje od “ugleda” i “ugledni članovi EU, a ne što je istorijska činjenica – poraženi, a Jugoslavija (i Srbija) je danas – prokužena i obespravljena…
U novokomponovanoj literaturi, svedoci smo bestijalne revizije Prvog svetskog rata, a sada čitamo reviziju Drugog svetskog rata… koja se polako završava porazom – ISTINE!
Zato se danas 9. maj ne slavi kao Dan pobede nad fašizmom, već je to sada Dan Evrope?!
General Nebojša Pavković je, po ranijem prećutnom Pravilu (odslužene dve trećine kazne!) stekao još 2019. godine. Osuđen je na 22 godine zatvora, (koji izdržava u Finskoj) iza rešetaka je punih 17 godina.
Kada mu je umro rođeni brat, Tribunal ga nije pustio ni da dođe i sahrani brata?! Familija, deca, unuci, oca i dedu nisu, praktično ni videli, čuli ga jesu, skajpom i telefonom, ali nisu ga videli…uživo.
Rekoh, nekoliko puta sam se čuo i dugo razgovarao sa Nebojšom ovih dana, pričali smo o svemu, ali PRVI PUT general nije govorio i “za novine”?! Nije prokomentarisao odluku sudije Karla Ađijsa:
Pavković: Nisam pročitao još odluku, čujem da ima mnogo stranica. Znam ono što sam od tebe i mojih prijatelja čuo da piše.
Pavković: Šta ću sad da radim? Ne znam, dok ne vidim obrazloženje.
Pavković: Da li ću da se žalim? Nisam odlučio!
Na pitanje, čime se sad bavi u zatvoru; da li piše neku knjigu, da li crta…:
Pavković: Ne radim apsolutno ništa…
Da li je razočaran?
Pavković: Jesam!
Sudija Karmel Ađijus je zaključio, i saopštenju objavljenom na zvaničnom portalu Tribunala (pre nego što je su Pavković, ili njegov advokatski tim uopšte obavešteni?!) istakao da se general Nebojša Pavković nije dovoljno rehabilitovao i u sredu, (18. maja 2022, predveče) odbio je njegov zahtev za puštanje iz zatvora. General Pavković je dve trećine kazne izdržao 28. avgusta, a finske zatvorske vlasti njegovo ponašanje u zatvoru nazvale su – “besprekornim”.
Pavković je, između ostalog, o tome sam često pisao, u zatvoru u Finskoj organizovao nekoliko izložbi svojih slika urađenih u zatvoru, koje i danas krase prostorije i hodnike zatvora u Kalmakoski, u Finskoj!)
Sudija Karmel Ađijus nije prihvatio ni argument ljudski, zdravstveni razlog: godine i generalovo rđavo opšte zdravstvenog stanja, nakon pregleda koji su organizovale finske zatvorske vlasti.
Dakle, sudija Karmel Ađijus je smatrao da narušeno zdravlje, kao ni životna dob generala – 76 godina – nedovolojni i da ne postoje humanitarni razlozi za prevremeno puštanje i da nisu prepreka za nastavak Pavkovićevog pritvora.
Kad sam već pomenuo povratak na scenu verbalnog delikta: Karmel Ađijus koji se konsultovao sa još dvojicom sudija, navodno su uočili “da se Pavkovićeve izjave medijima poslednjih godina negativno odražavaju na pokazivanje njegove potrebne rehabilitacije?!” Obrazalagajući to sudije ukazuju da je Nebojša Pavković tvrdio da je nevin, da je veličao delovanje Treća armije Vojske Jugoslavije na KiM i kako kažu, “nije pokazivao znake napuštanja tog “lažnog narativa” i smatraju da zahtev za prevremeno puštanje na slobodu – treba odbiti?!
Dokaz?!
Ađijus je naveo da je Pavković, u više intervjua srpskim medijima i u dve knjige koje je napisao u zatvoru u Finskoj, plasirao „lažni“ i presudi suprotan narativ o zločinima na Kosovu, osporavajući sopstvenu odgovornost, „slaveći počinioce“ i pogrdno nazivajući Albance. Uz to sledi i neopevana nebuloza sudije Ađijusa: general Pavković bi na slobodi mogao da ugrozi svedoke i da postoji rizik da bi ponovo počinio krivično delo?!
Dakle. Ađijus navodi da je otežavajuća okolnost i težina zločina za koje je Pavković optužen, ali i da u zatvoru general nije pokazao i u dovoljnoj meri prihvatio svoju odgovornost i rehabilitovao se…
I pored neoborivih činjenica da je većina Srba, generala, oficira i političara pred Tribunalom za krivične sankcije u bivšoj Jugoslaviji osuđena za ratne i zločine protiv čovečnosti – na 12 vekova robije (a ostale, Hrvate, muslimane, Albance… oslobađaju kapom i šakom ili izriču minimalne kazne), na adresu Srbije iz Brisela ne prestaju da stižu optužbe o nedovoljnoj saradnji sa ovim sudom?!
Posle ovakvog “Riplijevskog obrazloženja, želeo bih našim vlastima da postavim direktno pitanje: Da li su reagovali na odluku sudije Ađijusa, da li su nešto preduzeli, ili… Pošto Pavković o ovome ne zna ništa, mogle bi naše vlasti, odgovorne za saradnju sa Tribunalom, Bramercu, koji malo-malo pa skokne do Beograda, da se, bar zahvale na saradnju… Jer, ispostavlja se da ćefovi Tribunala, Bramerca i sudije Ađijusa nemaju kraja.
Onomad je poziv je stigao i za sedam sadašnjih i bivših članova tima za pomaganje Šešeljeve odbrane pred Haškim tribunalom: Naime, osam državljana Srbije haški istražitelji žele da ispituju o navodnom “kršenju pravilnika o neobelodanjivanju tajnih podataka i identiteta zaštićenih svedoka”.
Na spisak, pored “obaveznog” Vojislava Šešelja, (Petar Jojić i Vjerica Radeta optuženi su odavno za nepoštovanje suda) novopridodati su: Ljiljana Mihajlović, Ognjen Mihajlović, Miljan Damjanović, Marina Ristić, Nemanja Šarović, Marina Raguš i Miroljub Ignjatović.
Da čovek ne poveruje: Ljiljana Mihajlović je sekretar i dama koja brine o kasi SRS, Miljan Damjanović je dugo bio portparol stranke, Marina Raguš je odavno Šešelju (i Vučiću rekla NE!), Nemanja Šarović se odavno distancirao od SRS i Šešelja i formirao svoju stranku…To što su neki bili u timu za pomaganje Šešeljeve odbrane u Hagu (?!) pa po tom osnovuj, bojim se, da bi Tribunal mogao da pohapsi i brojne domaće i strane advokate kojii su branili Šešelja pred tribunalom
Vojislav Šešelj: Uručen mi je poziv da se 1. jula u Beogradu odazovem pozivu haških istražitelja na razgovor.
* Šta onda sledi?
Šešelj: Ako procene da bi mogli da me optuže, obavestiće Tribunal, pa onda sve jovo nanovo. Poziv da odem u Hag, pa ako odbijem obda će pokušati da me privedu, pa time i da stvore dodatan pritisak na vlast
* Da li ćete otići?
Šešelj: Kako da ne!
Ali, u poslednjem (redovnom) internom dokumentu EK o vladavini prava, poglavljima 23 i 24, Beogradu se, između ostalog, zamera:
– Srbija nastavlja da konstantno i javno preispituje presude Međunarodnog suda za ratne zločine. Određeni političari, uključujući i one iz ministarstava, i partije nastavili su da pružaju podršku i obezbeđuju javni prostor osuđenim ratnim zločincima.
Advokati, Momčilo Bulatović, Toma Fila, Stevan Protić, Zoran Živanović, sa dugim stažom iz sudnice u Sheveningenu kažu da – “nikome od osuđenih u Hagu nije izrečena mera zabrane javnih nastupa. Njima su izrečene kazne zatvora ili novčana, ali ne i zabrana javnog nastupanja ili bavljenja nekim zanimanjem. Pravno gledano, ne postoji nijedna smetnja da se oni pojavljuju i govore u medijima. Znači, kaznu su odslužili i mogu da nastave sa normalnim životom.
Da podsetimo: Haški tribunal je protiv Vojislava Šešelja vodio postupak koji je trajao skandaloznih 15 godina, čime je flagrantno prekršeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku. Inače, Šešelj se u februaru 2003. godine dobrovoljno predao Haškom tribunalu, u čijem pritvoru je bio gotovo 12 godina, do novembra 2014. Hag je protiv Šešelja vodio i čak tri postupka za “nepoštovanje suda”.
* Pavković se, takođe dobrovoljno, predao Haškom tribunalu 2005. godine. Haški tribunal pravosnažno ga je 2013. osudio na 22 godina zatvora zbog progona albanskog stanovništva s Kosova, tokom NATO bombardovanja, 1999, kada je on bio komandant Treće armije Vojske Jugoslavije. Tribunal ga je proglasio krivim po svih pet tačaka optužnice – za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon albanskog stanovništva sa Kosova. Ta dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.
Šta reći?
Amin!!! (Neka bude tako)
