Zbog skoka cena sve više ljudi u Velikoj Britaniji ima poteškoće da priušte hranu a neki kupuju samo hladna jela da ne bi trošili struju na kuvanje/podgrevanje hrane, pokazalo je istraživanje dobrotvorne organizacije„Fondacija za hranu“.
Otprilike jedna od sedam odraslih osoba živi u domovima u kojima su ljudi preskočili obroke, smanjili veličinu obroka ili su gladni, pokazalo je onlajn istraživanje urađeno po nalogu „Fondacije za hranu“.
Hrana je postala skuplja jer proizvođači rastuće troškove energije prebacuju na potrošače. U Velikoj Britaniji cene sada rastu u proseku sedam odsto godišnje – najviša stopa u poslednjih 30 godina.
Banka Engleske upozorila je da bi inflacija mogla da dostigne 10 odsto u roku od nekoliko meseci, pošto rastuće cene goriva i hrane vrše pritisak na kućne budžete. Stručnjaci odavno procenjuju da je ovo „optimističan“ scenario i da je realno da inflacija bude 13 do 15 odsto, uz pretpostavku da nema većih šokova!
„Fondacija za hranu“ takođe je saopštila da su ljudi sve više birali da uzimaju više obroka koji mogu da se jedu bez kuvanja/podgrevanjazbog straha da će im to povećati njihove troškove energije.
Istraživanje, koje je sproveo Jugav,uključilo je 10.674 odrasle osobe anketirane onlajn između 22. i 29. aprila.
Utvrđeno je da je broj ljudi koji imaju problema da kupe hranu porastao za 57 odsto za tri meseca!
Skoro 14% ispitanika je reklo da su oni ili neko u njihovom domaćinstvu jeli manje obroke ili su preskakali obroke jer nisu bili u mogućnosti da to priušte tokom prošlog meseca. Ovo je više u odnosu na 8,8% ispitanika u januaru.
Ana Tejlor, izvršna direktorka „Fondacije za hranu“, rekla je da se situacija „brzo pretvara iz ekonomske krize u zdravstvenu krizu” za koju se „ne treba očekivati da će ih rešiti narodne kuhinje ”.
„Vlada treba da shvati da čamac tone za mnoge porodice i da se mora popraviti. Spasavanje paketima sa hranom za hitne slučajeve neće uspeti“, dodala je ona.
Portparol vlade je rekao: „Prepoznajemo pritiske na troškove života i činimo sve što možemo da pomognemo, uključujući trošenje 22 milijarde funti tokom sledeće finansijske godine da podržimo ljude sa računima za energiju i smanjimo dažbine za gorivo“.
„Za najteže pogođene, stavljamo u proseku 1.000 funti više godišnje u džepove radnih porodica na Universal Credit (kako se zove sistem socijalne pomoći za najugroženije – napomena, Afera), takođe smo povećali minimalnu platu za više od 1.000 funti godišnje za radnike sa punim radnim vremenom i našFond za podršku domaćinstvu je tu da pomogne oko troškova svakodnevnih potrepština.”
Profesor ser Majkl Marmot, direktor UCL Instituta za zdravstvenu jednakost, rekao je da rezultati istraživanja ukazuju na to da društvo „propada na fundamentalan način”.
„Ove brojke o nesigurnosti hrane su još više zastrašujuće jer je problem rešiv. Ali, daleko od toga da bude rešen, postaje sve gori”, dodao je on.
Izvor: BBC / A. Chatten
