Piše: Tomo Lovreković
Iracionalno je, očigledno, duboko ukorenjeno u genetski tip srpskog
naroda. Preko Kosovskog boja, gde se umesto skloniti odabralo
poginuti, pa do martovskog puča gde je isto razmišljanje ponovljeno,
zaključno sa nizom nerazumnih odluka devedesetih gde je izbor bio
ostrvo jada umesto privilegovani deo evropske zajednice: nerealno je
očekivati da se stavka negovana vekovima može promeniti za nepunu
deceniju.
Moj vrli komšija Zoki, arhetip birača van kruga dvojke, ljubitelj votke
u čokančetu i čuvar na zgradi, recimo, savršeno zna gde Vučić greši.
I gde Putin greši. To što živi kao pas, što mu kradu armaturu i daske
pred nosom i što po tom nosu dobija od gazde, manje je bitno: bitno je
da jedno zna – uvedu li se sankcije Rusiji, to je izdaja.
Simpatični Zoki kome će zanesenost pravoslavnom imperijom od Moskve do
suta izvetriti i kod koga ne deluju argumenti, kod koga je neutralnost
ne poznati pojam, a čuvanje sopstvenog dupeta nepotrebno, na žalost
nije izolovani incident, već gotovo pa pravilo.
Ni malo zanemarljivi broj birača, odnosno procenat istih, veruje u
slično: Gospod, pa Moskva. Pardon, Moskva, pa Gospod. A, Beograd, gde
je tu Beograd? Ma, Beograd je, vele, nebitan, Putin je car pravoslavlja
koji nas oslobađa od nepravdi.
Sve ovo, dakako, zakuvavaju lažne patriote, od Dačića od POKS-a, kako
bi ućarile koji glas, ne razmišljajući o šteti države: ne razmišljajući
o neodgovornosti postupaka koji navode građane Srbije da od Srbije
više vole Rusiju, usled višedecenijske propagande.
Ne vredi govoriti ni o tome da je Moskva presudno uticala da Kosovo
bude primljeno u MOK, ni o sankcijama devedeset i druge, ni o ćutanju
devedeset i devete, ni o tome da je Putin presudno uticao na napuštanje
aerodroma Slatina: ne vredi, jer su Rusi nadljudi kojima se moramo klanjati.
Hoćemo li mi dobiti sankcije? Nebitno. Hoće li velike sile ugroziti
Srpsku? Nebitno. Hoće li naoružati Kosovo? Nebitno. Hoće li stisnuti
sa svih strana? Nebitno. Jer je ovo sveti rat, vele, ne shvatajući
populizam i ne shvatajući ključnu stvar:
Da taj Putin gleda svoj nacionalni interes, zbog čega im je heroj, baš
kao što Vučić gleda naš, zbog čega nam je izdajnik.
Sve staje u onaj vic gde Rus Srbinu kaže: „Svaki bi Ruja poginuo za
svoju zemlju“, a Srbin odgovara: „Da, i svaki bi Srbin poginuo za vašu
zemlju“.
A, da malo živimo za svoju?
