Verovatnoća prelaska ključnog praga globalnog zagrevanja značajno je porasla, prema novoj analizi
Istraživači birtanske meteorološke službe – UK Met Office – kažu da sada postoji oko pedeset-pedeset šanse da će se svet zagrejati za više od 1,5C u narednih pet godina ali da su sve indicije da će se to desiti.
Takav porast bi bio privremen, ali istraživači su zabrinuti zbog ukupnog pravca kretanja temperatura koji je krajnje negativan po sudbinu života na Zemlji.
Gotovo je izvesno da će 2022-2026 biti rekordno najtoplije godine, kažu oni.
Kako su nivoi gasova koji se zagrijavaju u atmosferi brzo rastli tokom protekle tri decenije, globalne temperature su reagovale prateći taj rast. U 2015. godini, prosečna svetska temperatura je prvi put otišla za jedan stepen Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa, koji se generalno smatraju temperaturama zabeleženim sredinom 19. veka.
To je bila i godina kada su politički lideri potpisali Pariski klimatski sporazum, koji je obavezao svet da zadrži rast globalnih temperatura znatno ispod dva stepena, dok se trude da ih zadrži ispod 1.5 stepeni Celzijusa.
Na COP26 u Glazgovu prošlog novembra, vlade su ponovile svoju posvećenost održavanju obećanje od „1,5 stepeni Celzijua u životu“.
Tokom proteklih sedam godina, globalne temperature su se držale na ili oko te oznake od jedan stepen Celzijusa, pri čemu su 2016. i 2020. u suštini bile najtoplije godine u istoriji.
Naučnici kažu da sa zagrevanjem od oko jedan stepen svet već doživljava značajne uticaje kao što su požari u Severnoj Americi prošle godine kakve do tada nismo videli, ili drastični toplotni talasi koji trenutno pogađaju Indiju i Pakistan.
Ovo ažuriranje podataka Svetske meteorološke organizacije (SMO), koje je sprovela UK Met Office, kaže da šanse da privremeno pređu 1,5 stepena u nekoj od narednih pet godina nikada nisu bile veće.
Studija sugeriše da će temperature između 2022. i 2026. biti između 1,1 stepen i čak 1,7 stepeni više od predindustrijskih nivoa.
Istraživači iz Met Office-a predviđaju da je za bilo koju godinu u tom periodu verovatnoća da će se preći nivo od 1,5 stepena iznosi oko 48%, ili blizu 50:50.
„Osnovna stvar koja se menja je da nivoi ugljen-dioksida u atmosferi polako rastu“, rekao je dr Leon Hermanson iz Met Office-a, glavni autor izveštaja.
„Mislim da su ljudi već prilično zabrinuti zbog klimatskih promena. Ovo pokazuje da nastavljamo da zagrevamo planetu i da smo sve bliže ovom prvom pragu koji je postavljen u Pariskom sporazumu – i moramo da nastavimo da radimo. Sve što možemo da smanjimo upotrebu fosilnih goriva“.
Istraživači kažu da prelazak preko 1,5 stepeni tokom jedne godine nije isto što i kontinuirani porast gde temperature ne padaju ispod ove brojke. Verovatnoća je da će, ako se prekorači u narednih pet godina, ponovo pasti ispod 1,5 stepeni Celzijusa. Međutim, sada ima malo prostora za samozadovoljstvo.
„Sve dok nastavimo da emitujemo gasove staklene bašte, temperature će nastaviti da rastu“, rekao je profesor Peteri Talas iz SMO.
„I pored toga, naši okeani će nastaviti da postaju topliji i kiseliji, morski led i glečeri će nastaviti da se tope, nivo mora će nastaviti da raste i naše vreme će postati ekstremnije“, rekao je on.
Prema studiji, arktički region će verovatno osetiti veći uticaj zagrevanja u narednih pet godina u poređenju sa ostatkom sveta. Istraživači kažu da će razlika u temperaturama od dugogodišnjeg proseka biti tri puta veća na ovim prostorima.
Istraživači takođe veruju da će jedna od narednih godina verovatno oboriti rekord za najtopliju godinu iz 2016. i 2020. godine.
To će se desiti najverovatnije u godini El Ninja. To je prirodni, meteorološki fenomen povezan sa neobičnim zagrevanjem površinskih voda istočnog Tihog okeana koji može uticati na vremenske prilike širom sveta.
„Godina u kojoj privremeno pređemo 1,5 stepeni verovatno će biti godina El Ninja“, rekao je dr Hermanson iz Met Office.
„To je na vrhu klimatskih promena, kao što je pomeranje na vrhu trenda, ako želite, a sledeća rekordna godina će verovatno biti godina El Ninja, kao što je bila 2016“.
BBC / A. Chatten
