Zvaničan Tbilisi trenutno ne podržava tu ideju, ali bi to pitanje mogao postaviti građanima na referendum, rekao je visoko-rangirani poslanik
Gruzija bi razmotrila otvaranje „drugog fronta“ protiv Rusije, ali samo ako njen narod podrži tu ideju na referendumu, izjavio je u utorak poslanik i šef vodeće parlamentarne grupe – Partije „Gruzijski san“.
Irakli Kobahidze je komentarisao izjave nekih ukrajinskih zvaničnika poslednjih meseci, koji su pozvali Tbilisi da se pridruži borbi protiv Rusije.
Gruzijska strana je ranije odbacila komentare ukrajinskih zvaničnika. Slična poruka dolazi i danas mada u nešto blažoj formi: „Možemo da održimo referendum, plebiscit o tome da li ljudi žele da otvore drugi front [protiv Rusije] u Gruziji ili ne“, rekao je Irakli Kobahidze, prenosi gruzijski Kanal 1.
On je rekao da bi Gruzijci sami trebalo da „donose odluku“ o tome da li se slažu sa zvaničnicima u Kijevu ili sa sopstvenom vladom, koja se protivi takvom potezu, dodao je.
„Ako ljudi to žele, možemo o tome zajedno da razgovaramo kasnije“, rekao je političar, ne nudeći vremensku liniju kada bi se takav referendum mogao održati.
Ove poglede je ponovio ukrajinski poslanik Fedor Venislavski rekao je u ponedeljak za Kanal 1 da je Tbilisi imao jedinstvenu priliku da povrati teritorije Abhazije i Južne Osetije, koje smatra delom svoje suverene teritorije.
Ova dva regiona proglasila su nezavisnost od Gruzije 2008. godine nakon kratkog vojnog sukoba između Moskve i Tbilisija. Sukob je izazvan granatiranjem Tbilisijskih snaga u regionu, gde su bile stacionirane ruske mirovne snage.
Južna Osetija je najavila planove za ujedinjenje sa Rusijom u martu ove godine, ali pošto je Moskva sada fokusirana na sukob sa Kijevom, Tbilisi bi mogao da pokuša da povrati obe otcepljene republike, rekao je Venislavski.
Slične komentare je u avgustu dao i predsednik ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Aleksej Danilov, koji je za ukrajinski Kanal 24 rekao da bi Gruzija trebalo da „povrati” teritorije.
Gruzijsko rukovodstvo se uzdržalo od uvođenja antiruskih sankcija, tvrdeći da bi takav korak samo štetio sopstvenu ekonomiju zemlje. „Gruzija se, najblaže rečeno, ponaša ne baš adekvatno“, rekao je tada ukrajinski zvaničnik, pozivajući vladu Salome Zurabišvili da pokuša da „vrati“ teritorije. Danilov je očigledno mislio na Južnu Osetiju i Abhaziju, koje su se otcepile od Tbilisija 1990-ih i koje je Rusija priznala kao nezavisne posle konflikta 2008.
„Ali, šta ako bi i Pridnjestrovlje [drugo ime za Pridnjestrovlje, enklavu međunarodno priznatu kao deo Moldavije] i Gruzija, i svi danas krenuli u vraćanje svojih teritorija“, upitao je tada Danilov. Ruske mirovne snage su decenijama stacionirane u Pridnjestrovlju. „Ovo bi nam svakako pomoglo, jer bi ih to zaokupilo nečim osim uništavanjem naših gradova i sela, ubijanjem naše dece i žena“.
Reči Danilova izazvale su nalet kritika gruzijske opozicije u to vreme, a neki su ideju o pridruživanju Gruzije sukobu označili kao „nevažnu“ i „neprikladnu“.
Međutim, od početka ruske intervencije u Ukrajini, učestali su sastanci NATO i američkih vojnih zvaničnika sa predstavnicima zemalja u Kavkazu, naročito sa Gruzijom koja je 2008. imala kratkotrajni rat s Rusijom čiji su koreni ležali u NATO ambicijama te zemlje.
Afera / A. Chatten
