Nova kampanja Guglovog bihejvioralnog tehnološkog inkubatora Džigso ima za cilj da „pretekne“ štetne tvrdnje o ukrajinskim izbeglicama, ciljajući publiku u Poljskoj, Slovačkoj i Češkoj sa video klipovima osmišljenim da ih obrazuje o vrstama psihološke manipulacije koje šire dezinformacije
Uzimajući u obzir „teoriju inokulacije“ i logiku koja stoji iza vakcinacije – u kojoj je neko izložen virusu, ili u ovom slučaju izlaže ga saznanjima o dezinformacijama – cilj kampanje je očigledno da ojača odbranu ljudi od lažnih informacija.
„Ako ljudima kažete šta je istina, a šta laž, mnogi ljudi će osporiti tvrdnje… ali ono što možete predvideti su tehnike koje će se koristiti u širenju dezinformacija, kao u slučaju ukrajinske krize“, kaže u razgovoru za Rojters Džon Ruzenbik, glavni autor studije o istraživanju iza Džigso-ove kampanje.
Krajnji cilj je učiniti publiku „otpornom“ na narative protiv izbeglica. Poljska je izabrana kao nulti teren za testiranje zbog velikog broja ukrajinskih migranata – oko 1,5 miliona je prešlo u zemlju od februara, a grad Varšava je zabeležio porast stanovništva za 15 odsto zbog priliva izbeglica – dok su još dve zemlje izabrane da daju opštu predstavu o tome kako bi ostatak Evrope mogao da reaguje.
Klipovi od 90 sekundi su osmišljeni uz pomoć psihologa sa univerziteta u Kembridžu i Bristolu i prikazani su mesec dana u oglasnim mestima na Fejsbuku, Tviteru, TikToku i Jutjubu. Oni čine deo veće kampanje koja obuhvata nevladine organizacije, provere činjenica, akademike i „stručnjake za dezinformacije“.
Preoblikovanje borbe protiv dezinformacija kao krize javnog zdravlja postalo je popularno od izbijanja novog korona virusa 2020. godine, pri čemu agencije UN-a od Uneska do same Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju javnost da razmisli pre nego što podeli sporne materijale kako ne bi nesvesno postali „superšireci“ „infodemija“.
Afera / A. Chatten
