Vrhovni sud u Južnoj Koreji doveo je u pitanje supremaciju američkih zakona nad privatnošću građana
Vrhovni sud Južne Koreje naložio je Guglu da otkrije sve lične podatke koje je prikupio o građanima Južne Koreje i podelio sa trećim stranama, uključujući američke obaveštajne agencije. Odluka je obavezujuća, čak i dok se slučaj protiv tehnološkog giganta nastavlja na nižem sudu.
Presuda od četvrtka usledila je nakon što je nekoliko južnokorejskih tužilaca tužilo Gugl i njegovu lokalnu filijalu, Gugl Koreja, tražeći da primoraju kompaniju da otkrije da li je prikupila ili podelila njihove podatke. Oni su tvrdili da su lični podaci prosleđeni Agenciji za nacionalnu bezbednost SAD (NSA) kroz njen program „PRISM“, koji prikuplja ogromnu količinu podataka sa interneta, uključujući privatne komunikacije, kao i direktno od pružalaca usluga.
Dok južnokorejski zakon nalaže da provajderi internet usluga moraju da odgovore na upite klijenata u vezi sa njihovim ličnim podacima i da li su oni podeljeni trećim stranama, žalbeni sud je ranije odlučio da Gugl ima pravo da odbije takve zahteve sve dok je odluka doneta u skladu sa američkim zakonima.
Međutim, Vrhovni sud je delimično poništio tu presudu, utvrdivši da Gugl mora da otkrije relevantne informacije na zahtev bez obzira na američki zakon, iako je ipak vratio slučaj nižem sudu da nastavi parnicu.
„Trebalo bi sveobuhvatno razmotriti da li je potreba za poštovanjem stranih zakona značajno bolja od potrebe za zaštitom ličnih podataka“, navodi se u saopštenju suda.
Vrhovni sud je takođe odlučio da čak i ako su lični podaci preneti stranoj obaveštajnoj službi iz legitimnih razloga, kompanije i dalje moraju da obelodane tu činjenicu nakon što osoba o kojoj je reč više nije pod istragom.
U saopštenju Google Korea je rekao da će „pažljivo” razmotriti odluku od četvrtka i tvrdi da je privatnost korisnika prioritet za kompaniju.
Program PRISM je prvi put otkriven javnosti 2013. godine, nakon što je pripadnik NSA Edvard Snouden objavio ogromnu količinu poverljivih dokumenata koji pokazuju, između ostalog, obim masovnog nadzora u Sjedinjenim Državama. Prema materijalu koji je procurio, PRISM je nekada bio „izvor broj jedan sirovih obaveštajnih podataka koji se koriste za analitičke izveštaje NSA“ nakon što je pokrenut 2007. pod predsednikom Džordžom V. Bušom. Program se našao na udaru zagovornika privatnosti zbog njegovog širokog obima, a Snouden ga je ocenio „opasnim“ i optužio NSA za „ogoljene, agresivne kriminalne radnje“.
Agencije / Afera – A. Chatten
