Od početka najvećeg sukoba u Evropi nakon 1945. godine, mogu se čuti mišljenja da Rusija ne ratuje punim kapacitetom i da tako kažemo, štedi populaciju i civilnu infrastrukturu Ukrajine. Takvi stavovi često su okarakterisani kao ruska propaganda, koja za cilj ima da opravda neuspehe Moskve na bojnom polju.
Deluje potpuno nelogično ali Rusija nije napala najlogičnije ciljeve u Ukrajini. Nakon vojnih meta to je saobraćajna infrastruktura koju Kijev koristi za dopremanje NATO vojne pomoći i transport trupa širom fronta. Rusija je takve ciljeve do sada zaobilazila, ali nakon drugog napada na krimski most čija izgradnja je koštala 3,7 mlijardi dolara, i napade dronovima na Moskvu, pitanje je hoće li Putin ostati miran kao do sada.
U Kijevu kao da igraju na kartu sve ili ništa. Provocirajući Putina lično i slanjem poruka da rat stiže u Rusiju, Zelenski kao da svesno ide ka ivici nakon koje neće biti povratka.
Ako se Putin naljuti i počne da ratuje kako to i priliči tako velikom sukobu, Ukrajinci će se gorko kajati. Recimo, Rusija može da na spisak svojih meta stavi prelaze preko reke Dnjepar. Bez njih, Ukrajina neće moći da nastavi rat. Generalštab u Kijevu neće moći da na ratište šalje nove tenkove, opremu, gorivo, potrepštine za trupe.
Ukrajina je do početka rata imala 42 prelaza preko Dnjepra. U međuvremenu je most kod Hersona teško oštećen i on je onesposobljen za drumski i železnički saobraćaj. Srušena je i brana u Novoj Kahovki a zatvoren je i trajekt kod Nikopolja. To znači da Rusiji ostaje na raspolaganju više od 35 legitimnih meta na Dnjepru. Ali da bi se oni našli na nišanu, neko mora u Moskvi da izda saglasnost. Da li je to Putin ili Valerij Gerasimov, načelnik generalštaba oružanih snaga Ruske federacije. Ko će dati naredbu, to nije ni bitno, ali sigurno je da Zelenski ide u pravcu eskalacije sukoba, koji bi Ukrajinu mogao i te kako skupo da košta.
Izvor: Politika.rs