Akcija obračunavanja sa muralom Ratka Mladića – koja je od ulica Beograda, preko Strazbura, dospela i do Ist Rivera, deo je dobro osmišljene i koordinisane strategije da se Republika Srpska proglasi zločinačkom i samim tim ukine, a srpski narod etiketira kao – genocidan.
Ovako sagovornici “Novosti” tumače tenzije koje su se baš poslednjih dana podigle oko Mladićeve slike, a koja je osvanula na zidu zgrade na uglu beogradskih ulica NJegoševe i Alekse Nenadovića još pre gotovo pola godine.
Naime, domaći aktivisti koji organizuju proteste “Mural mora pasti”, najpre su dobili podršku izvestioca Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za monitoring Srbije, Britanca Ijana Lidel-Grendžera i Italijana Pjera Fasina, a zatim i samog vrha Ujedinjenih nacija.
Savetnica generalnog sekretara UN Antonija Guteresa zadužena za prevenciju genocida, Alis Vairimu Nderitu, pozvala je u nedelju da se ukloni mural posvećen haškom osuđeniku.Alis Nderitu je navela da priznanje da se “desio genocid” ne znači negiranje da su se desili i drugi zločini, kao što ni osuđivanje neke osobe za genocid ne znači da je krivica kolektivna.
Međutim, o drugim zločinima, pogotovo onim protiv Srba, ni zvaničnica UN, ni izvestioci Saveta Evrope nisu rekli ni reč. Tako nema ni osude ni poziva da se, recimo, izbrišu grafiti “Zagreb mrzi Srbe”, “Ubi Srbina”, koji su pre nekoliko dana, uz ustaške i nacističke simbole, osvanuli u glavnom gradu Hrvatske. Nema ni apela da se u Novom Pazaru ukloni tabla Aćif-efendiji, postavljena još 2012. godine, niti osude što je herojem proglašen čovek koji je radio na razbijanju Kraljevine SHS, stvaranju “velike Albanije” i koji je odgovoran za ubijanje hiljada Srba i Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Nedavno je na Kazanima na Trebeviću podignuto spomen-obeležje stradalim Sarajlijama tokom sukoba devedesetih, ali na monumentu nigde ne piše da je reč o srpskim žrtvama, niti da su ih ubili pripadnici Armije BiH, pod komandom Mušana Topalovića Cace. Ni o ovome se međunarodna zajednica nije oglasila. Ovakvih primera, nažalost, mnogo je.
O ovom licemerju nedavno je govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je rekao da se ceo slučaj oko murala Mladiću treba posmatrati iz više uglova:
– Postavlja se nekoliko pitanja, ako ste toliko protiv Mladića, zašto to niste uradili ranije, nego želite da izazovete sukobe kada Srbija treba da dobije pozitivne ocene u Evropi. Moralni ste, pravični, a šta radite sa tablom Aćim-efendiji, šta radite sa spomenicima u Trnovcu, što niste otišli tamo da to sklonite?
Srđan Graovac iz Centra za spoljnu politiku za “Novosti” podseća da je pre nekoliko meseci ponovo otvoreno pitanje genocida u Srebrenici, kao i da je u zemljama regiona usledilo usvajanje rezolucija koje traže da Srbija to prizna. On ukazuje da političke elite u Sarajevu imaju strategiju da se dokaže kako je Srpska nastala na genocidu i da je zato treba “izbrisati”:
– To je suština kampanje koja se očigledno vodi protiv RS i Srbije, a pred otvaranje pregovora o BiH koji slede naredne godine. Ovo što se dešava u Srbiji je u svrhu toga da se dodatno pojača pritisak na Beograd i Banjaluku, da se pokaže kako Srbija ne priznaje genocid u Srebrenici i da se na taj način naša strana kompromituje. Zato se u to sve umešao i “strani faktor”, odnosno njihovi lobisti i institucije.
I za Dejana S. Miletića iz Centra za proučavanje globalizacije nema dileme da je “slučaj mural” deo dobro usaglašene akcije u kojoj Srbiju pokušavaju da stave u negativan kontekst koji bi pomogao u daljim pritiscima:
– Očigledno je da se ništa ne dešava slučajno. Pokušaji pojedinaca u Beogradu da usmere pažnju javnosti na nekakvo veličanje zločinaca samo su nastavak tendencija da se pokaže kako, tobože, srpsko rukovodstvo podržava neki retrogradni sistem vrednosti, anticivilizacijski narativ. I da se uspori napredak naše zemlje.
TEK SLEDE ZLOUPOTREBE
SRĐAN Graovac ukazuje da će, nažalost, biti još pokušaja zloupotreba zločina u političke svrhe, a protiv Srbije. On kaže da se zato i ne priča niti se osuđuju zločini nad našim narodom, jer to kvari narativ koji je stvoren o Srbima kao jedinim krivcima za ono što se dešavalo devedesetih:
– Da neko zaista ozbiljno želi da se bavi negiranjem zločina, ne bi mu jedina tema bila Srebrenica.
Izvor: Novosti, Foto: FOTO: Printscreen Youtube