Sećate se onog „vizionara“ Đinđića? Negde pre Petog oktobra, urla sa mikrofona egzaltiranoj masi: „Samo da padne Milošević, šleperi sa dolarima čekaju na mađarskoj granici“. Jasno, šlepera nije bilo. On je posle ćutao, u maniru Balaševićeve „ako su lagali mene, i ja lažem vas“.
Politika štapa i šargarepe nije ništa novo u ljudskoj istoriji – odnos EU prema Srbiji, međutim, modifikovao je taj princip na način koji nikada ranije nije viđen.
Puno štapa i maketa šargarepe, ili još bolje, fotografija uz ubeđenje da nas negde tamo sigurno čeka, tako sočna i lepa. Te izručite Mladića, te uradite ovo, te uradite ono – svaki put JOŠ samo to.
Sve podseća na devojku koja iz dosade šalje na viber izazovne fotografije u donjem vešu, dok se oblizuje, a zauzvrat traži novčane pozajmice, dopunu kredita i krpice uz obećanje da ćete se videti, iako zna da se to baš, baš nikada neće dogoditi.
Кolo sreće se, međutim, okreće. Brisel je počeo da liči na Sovjetsku Moskvu – tona birokratije, komesari su bitniji od naroda, jednoumlje i cenzura se podrazumevaju.
Tržište devalvira. U takvom okruženju i ambijentu, loše se nose sa izazovima i opasnostima – migrantima, ekonomskom krizom, koronom. Građani su nezadovoljni. Vlade takođe.
Mađarska već funkcioniše kao suverena država – moć Berlina je u padu, razmišljaju između pada pod francuski i potpuni američki uticaj ili okretanja Кremlju (manje realna varijanta) – Poljaci gunđaju sve glasnije – u Italiji jača antiEU i antisistemski pokret.
Drugim rečima, stanje u Evropskoj uniji neodoljivo podseća na ono pred raspad Jugoslavije, a pojačaće se tenzije gasnom krizom i daljom recesijom. Sve i da nas pozovu nekim čudom u to odabrano društvo, pitanje je šta ćemo tamo, osim da možda ugasimo svetlo?
Po prvi put od Zokijeve velike laži, bez obzira da li je sam smislio ili bio slagan, došli smo do situacije da kada neko pita kada ćemo u EU, možemo komotno odgovori „a, šta ćemo tamo“?. Jer, u EU više ne veruje ni EU.
Tek sada se vidi koliko je moćna Vučićeva inicijativa Otvorenog Balkana, male EU, gde nam radnici neće odlaziti glavom bez obzira i gde nam neće komandovati neki ludi komesari, ali ćemo imati sve predviđene benefiti.
I uređivati pravila u svom, uvećanom dvorištu, umesto kositi travu u tuđem, neuređenom.
Afera/ T. Lovreković
Foto: Pixabay.com
