Nisu problem samo dva rezultatska kiksa i minus četiri, koji su dakako nadoknadljivi, već činjenica da Zvezdina igra ne liči ni na šta, da su i trijumfi protiv nižerazrednih rivala neubedljivi, nesigurni i uz mlak nastup i da je armija navijača opravdano nezadovoljna, pa i skeptična.
U takvoj situaciji, Zvezdan Terzić, drhtao je kao čini se nikada pre u direktorskoj fotelji – realno prvi čovek Zvezde, znao je da posle astronomskih ulaganja, mora da se vadi kestenje iz vatre i da se ista, ali i nagomilana euforija u pripremnom periodu moraju opravdati. Kalendar je namestio dve meč lopte, odnosno biti ili ne biti utakmice ne za ovu sezonu Zvezde, već čini se i za mnogo duže: derbi i Jang Bojse.
U opticaju su bile samo dve pobede, koje bi sve preokrenule, a onda se dogodila Banjska, pa Dan žalosti, pa odlaganje derbija.
Sa Švajcarima je prošlo “onako” – dovoljno da glave budu na ramenima, nedovoljno da njima budu baš široki osmesi. Sve je još u igri, ali na nešto dužem štapu nego što se očekivalo – i unapred upisana titula i projektovano proleće u Evropi. Pogotovo što posle vaskrsenja Partizana na plećima Duljaja, a uz nikad ozbiljniji TSC i sasvim solidnu Čuku, ništa više nije jednostavno i lako.
Utisak je da Zvezdi, pre svega na psihološkom planu, pa i da bi stvari na terenu legle na svoje, treba jedan veliki iskorak – možda je to baš Lajpcig, koji u dvomeč sa crveno belima ulazi kao ogroman favorit. Ali, na Etihadu smo već videli da kada se glava ohladi od impresija, može i da se igra i parira, bilo u defanzivnoj, bilo u ofanzivnoj postavci.
Teško da se bilo koji klub raduje i reprezentativnoj pauzi, ali i predstojećoj polusezoni, koja će dati Baharu nešto malo vazduha i vremena da uigra skupocena pojačanja i da iskristališe tim. Pa, ako treba, i da prizna da se sa nekim imenima nije pogodilo, ili da konačno oslobodi ruku kada su u pitanju pojedina skrajnuta Zvezdina deca.
U tom međuprostoru, Bahar će pod presingom morati da usavrši svoj visoki presing – i da od Zvezde opet napravi mašinu, kakvu smo gledali u pripremnom periodu. Jer, na proleće, prava na grešku nema – ni kući, ni u Evropi. Bez tog proleća, sigurno nećemo gledati Bahara, a veoma verovatno ni simbola Zvezdinog preporoda, Terzića.
Ako ništa drugo, traljav start pod Izraelcem, doneo je nešto dobro – vratio se žar u srpski fudbal. I oni momenti gde će, možda, ponovo, večiti derbiji odlučivati o tome ko je prvak, umesto da već posle desetak kola imamo nedostižnu razliku u korist Terzićeve mašinerije.
