Piše: Tomo Lovreković
Svi vi već znate – koji uporno letuju na hrvatskom primorju, sve oduševljeni navodnim bratstvom i jedinstvom. Dele se u dve kategorije: one koji se vrate sa ispisanim „mrš četnici“ na kolima, razbijenim glavama, izbušenim gumama, tonom neprijatnosti, ali tvrde da su to pojedinci i da smo sami krivi za to (logično, zar ne).
Drugi su oni koji su imali malo više sreće, dobro, možda su pričali na engleskom, ali kažu „niko me nije dirao“. Zamislite vrhunac provoda – niko me nije dirao, hej?
I jedni drugi veruju da smo sami krivi za sve, a tuđe zločine negiraju – valjda je pola miliona Кrajišnika krenulo na Marakanu te ’95-te, pa su zaboravili kako da se vrate kućama, među dobronamerne komšije kojima je ono U na kapi samo modni detalj, a ne ideološki. I Кravice su gorele verovatno jer je neka baka zaboravila da isključi šporet. Stotine hiljada Srba u Sloveniji sigurno nisu samo izbrisani iz državljanstva, već su samo izgubili dokumente sinhronizovano, a mrzelo ih da izvade nove.
I jedni i drugi veruju u mitove i bajke da se onda, za razliku od strašnog i zlog Vučića, spavalo na klupama, da je crveni pasoš bio vredniji od zlata i da smo živeli u zemlji slobode gde su svi mogli sve.
Dobro, ima tu još nekih detalja poput masovnih streljanja srpske inteligencije, razaranja države, jahanja popova, otimanja vila na Dedinju, ubijanja disidenata, Golog otoka, hapšenja zbog verbalnog delikta i tako dalje – ali to je već nešto što treba prećutati.
Кonačno, otrovne strelice iz Hrvatske gde danas ne postoji NIJEDNA stranka i NIJEDAN medij koji su blagonakloni prema Srbiji su, vele opravane, dok ih u Srbiji sa guzolizačkim stavom prema komšijama postoji na desetine (i stranaka i sajtova i televizija).
Niko ne želi nove ratove, sukobe i trvenja. Ali, problem je što neki imaju prava na fašizam, jer se to naziva ponosom, a neki nemaju ni na elementarno dostojanstvo, jer se ono tumači kao fašizam.
Činjenica je da srpski svet, srpski ponos i srpski blok neće izaći iz kolevke i prohodati, dok se vampirska jugonostalgija ne overi glogovim kolcem.
A, ovi što idu u nadi da ih niko neće dirati, mogli bi u gepek pored paradajza i paštete, zapakovati i relikte iz Кuće cveća i ostaviti ih tamo gde i pripadaju. Ovde su samo zlo nanele, a zlo nanose i danas.
