Lični stav:
Za Aferu piše: Vladan Dinić, glavni urednik „Svedok“
Na iznenađujuću vest da je iznenada preminula moja stara poznanica i koleginica, novinar, istoričar umetnosti, Ksenija (Janković) Vučič, majka dvoje dece, sina Danila i ćerke Milice (i prva supruga sadašnjeg predsednika Srbije) objavio sam, pod SVOJIM PUNIM IMENOM I PREZIMENOM, na veoma čitanom (opozicionom) portalu Nove srpske političke misli, koji uspešno vodi i uređuje opozicionar Đorđe Vukadinović, svoje najiskrenije i duboko saučešće Ksenijinoj familiji i porodici Vučić!
I, odjednom, naravno anonimni, botovi-politički protivnici predsednika Srbije, počeli su da mi lupaju minuse na komentar-saučešće porodici Vučić?!
Nijednom rečju nisam ulazio u političko opredeljenje, ni u čiju političku pripadnost, ali to anonimusima-protivnicima politike predsednika Srbije, nimalo nije zasmetalo da se ostrve i na moj komentar udarajući besomučno minuse… i komentare.
Na znam, da li smo mi, Srbi, i u Srbiji, zaboravili na sveto hrišćansko pravilo: „o mrtvima sve najbolje“?!
Ili smo, ipak, toliko zaslepljeni mržnjom, pa da se okoristimo, ako treba, i kada neko, kao novinar Ksenija Vučić, dobra majka dvoje dece iznenada premine?
Ili su „posmrtni pljuvači“ samo slepi tipkači minusa i bezumnih izliva mržnje po nečijem nalogu ili komandi?!
Istina, o ukusima i političkom opredeljenju ne bi trebalo raspravljati…Ali, o neukusu, kiču, besflemiji i kičeraju – ako želimo sebi dobro – moramo!
Uz to, nejasno mi je – zašto se na internet portalima UOPŠTE DOZVOLJAVA anonimno pljuvanje ljudi, i anonimni jezik mržnje?! Jer, ti anonimusi, beskičmenjaci, u svojim otrovnim komentarima olako imenujući ljude – šire gadosti o njima, i sve vreme su anonimno skriveni u mišju rupu ili pacovski kanal…Tim pre, što na svakom portalu stoji „uputstvo“ da se neće dozvoljavati – JEZIK MRŽNJE! A, zapraavo jezik mržnje koriste ti anonimni terminatori svega ljudskog.
Tu, naravno, u komentarima moguće je iskazivati i neuskus, ali ako ste već toliko raspoloženi za pljuvanje i širenja jezika mržnje – onda se bar potpišite?! Da bi Vam prozvani mogao da odgovori. Samo, ubeđen sam i siguran, da kad bi morao „anonimus“ da se potpiše – da bi se boj komentara i komentatora odmah smanjio!
Sećam se iz svoje novinarske prakse jednog slučaja iz Ćuprije, davnih osamdesetih godina prošlog veka, kada sam pisao seriju tekstova u Novostima o jednom lokalnom moćniku, kojem Ćupričani nisu smeli da stanu ni na senku, a ime mu izgovarali – šapatom.
I tada, često su me Ćupričani, pozivali telefonom, ne predstavljajući se naravno, uz „komentar“: „samo izdrži, mi smo uz tebe?!“ I pošto sam jednom prepoznao glas, upitah ga: „Ko si ti i kako se zoveš, kad čujem da mi nudiš podršku?“
-Jesi li ti lud, kako smem da ti kažem kako se zovem, mogao bi to ON da čuje?! I tras slušalicu!
Kad je taj moćnik konačno „pao s vlasti“ moji anonimni podržavaoci su se ohrabrili i počeli da mi se javljaju – na ulici! Mogu, istina da zamislim – šta bi bilo i šta bi se desilo – da je TAJ MOĆNIK ostao na vlasti?
Da li bi me onda javno tapšali po ramenu i prilazili na ulici?!
Uostalom, mnogi ovi današnji protivnici politike sadašnjeg predsednika Srbije, svojevremeno, kada je Ksenija Vučić radila na tada opozicionom Fokus radiju, jedva dočekivali da gostuju u njenoj emisiji, i da kritikuju tadašnju vlast!!
Ali, očito, sve se menja sem kamenja!
