Iza sve brojnijih zahteva da predsednik Francuske Emanuel Makron, zbog korupcije podnese ostavku
Priredio: Vladan Dinić
Nešto mi, danas, kad ceo svet priča o specijalnoj operaciji Ruske federacije u Ukrajini, i predstojećem zimskom cvokoptanju i smrzavanju Evrope i Evropljana zbog nestašice energenata (ruskog gasa i nafte) i istrajavanja mašice Džo Bajdena i Amerike NATO alijanse da se rat između SLOVENA, Ukrajinaca i Rusa, nastavi do “poslednejg Ukrajinca” pade na pemet: da li pad Aleksandra (Borisa) Džonsona, odlazećeg premijera Velike Britanije i glavnog sagovornika Voldimira Zelenskog – u što dužem trajanju rata na tlu Ukrajine (kome je Zelenski navodno, kao svoju dedovinu, ponudio da Džonson potane gradonačelnik Odese(?!) – ima neke veze sa “prljavim poslovima” francuskog predsednika Emanuela Makrona – oko dokumenata koji pokazuju da je “do guše” upetljan u mito, korupciju i trgovanje uticajem, oko priča da su Rusi “smenili Džonsona” ili se ipak radi o “hladno serviranoj osveti Britanaca” – Makronu?!
Pa čak i druga jeres: ima li sličnosti između “afere Uber” i sličnog slučaja i povoda u uvođenju KARGO-a u Srbiju?!
Jasno je, to činjenice dokazuju – mi, Srbi, slabo pamtimo, a brzo zaboravljamo, pa valjda i zato naši emsiji “oni koji za sebe tvrde da su slobodni (a nisu) i režimski, koji ne tvrde ništa, istina mahom prepisu strane novine, a ne pominju “srpski slučaj KARGO – taksisti”?! I tada, dok su se mediji u Srbiji bavili tom temon, pominjali su se, koliko se sećam još uvek aktuelni premijer Srbije Ana Brnabić, aktuelni ministar Zorana Mihajlović kao zaštitnici i pokrovitelji – Karga i ztaksista i – ništa! Ali, moguće je da če se mediji u Srbiji dosetiti: tek kad tada pominjani sebi pridodaju prefiks – BIVŠI?!
Istina, francuski (i ne samo oni!) najviši državnici i lideri nacije, lučonoše Zapadne demokratije – očito je – nisu imuni na mito, korupciju, zloupotrebu funkcije i – pare: Setimo se afera oko Pompidua, Širaka, Sarkozija, ili Sebastjana Kurca u Austriji?!
Ali, izgleda da aktuelnom predsedniku Francuske Emanuelu Makronu, činilo se “novom lideru nove EU” (posle odlaska u političku penziju velikog državnika i nemačkog kancelara Angele Merkel, na žalost po Nemce!) više ne cvetaju ruže po Jelisejskim poljima i vrtovima Jelisejske palate! Naprotiv: tmurni oblaci nadvili su se nad njim i njegovim predsednikovanjem velike francuske nacije – ne zbog rata u Ukrajini, ne zbog ekonomskih problema unutar Francuske, već zbog “najljudskije slabosti – mita i korupcije”,
Makronova brojna opozicija, po zlu za njega, pobedila je na nedavnim parlamentarnim izborima, ima većinu u parlamentu, počela je sve jasnije i sve glasnije da od predsednika Francuske – trži ostavku!!
o Dokumenti otkrivaju da su Makron i još neki državnici tajno pomagali Uberu
Uber fajlovi predstavljaju curenje 124.000 zapisa, među kojima i mejlovi i SMS poruke, koji otkrivaju razgovore i sastanke Uberovih rukovodilaca i javnih zvaničnika dok je taksi kompanija vođena tehnologijom nastojala da proširi poslovanje.
Dokumenti koji su procureli u engleskom Gardijanu (?!), dakle ne u Francuskoj (!) i hitno razdeljeni Međunarodnim konzorcijumi, a istraživački novinara i drugim medijskim organizacijama – jasno pokazuju da je nekadašnji bankar Emanuel Makron, tada “samo” kao ministar – bio u kontaktu sa osnivačem Ubera, dok je Nili Krus, bivša komesarka EU tajno lobirala za kompaniju…I, na hiljade procurelih fajlova razotkrilo je kako se Uber udvarao vrhunskim političarima i koliko je daleko otišao da izbegne pravdu.
Dokumenti takođe ukazuju kako je bivši šef taksi kompanije lično naredio upotrebu „sigurnosnog prekidača” kako bi sprečio policiju da pristupi računarima. Iz Ubera lakonski poručuju: „Prošlo ponašanje nije bilo u skladu sa sadašnjim vrednostima” i da je danas „drugačija kompanija”.
Uber fajlovi su prava riznica od više od 124.000 zapisa, među kojima 83.000 elektronskih poruka i 1.000 drugih koji obuhvataju razgovoreod 2013. do 2017. godine. I prvi put otkrivaju kako je lobiranje od 88 miliona evra godišnje i napor u odnosima s javnošću – pronašao i regrutovao njima prijateljske političare da pomognu u kampanji i da naruše evropsku taksi industriju?!
I, dok su francuski taksisti organizovali brojne nasilne proteste na ulicama protiv Ubera, Emanuel Makron, predsednik Francuske, bio je u kontaktu sa Uberovim “kontroverznim” šefom Trevisom Kalanikom i – obećao mu: “reformisačemo zakone u korist kompanije?!”
Ipak, Makron, čini se nije bio usamljen: Nili Krus, bivša komesarka EU za digitalne tehnologije, jedna od najviših zvaničnica Brisela, bila u pregovorima da se pridruži Uberu pre isteka mandata – a zatim tajno lobirala za firmu, potencijalno kršeći etička pravila EU.
Tada, u to vreme, Uber nije bio samo najbrže rastućih kompanija na svetu – to je bila jedna od najkontroverznijih kompanija, praćena brojnim sudskim sporovima, optužbama za seksualno uznemiravanje i skandalima u vezi sa kršenjem podataka.
Onda je akcionarima Ubera prekipelo: Trevis Kalanik je, konačno – IZBAČEN!. A Kalanikova zamena Dara Kosrovšahi, imao „zadatak da transformiše svaki aspekt poslovanja Ubera” i da je „instalirao rigorozne kontrole i usklađenost neophodne za rad kao javna kompanija”.
„Spektakularna” Makronova pomoć
Grad svetlosti – Pariz je u to vreme bio okosnica prvog evropskog pokretanja Ubera i, normalno, naišao je na jak otpor taksi industrije (kao i u Beogradu oko uvođenja KAEGO-a), što je kulminiralo nasilnim protestima na ulicama.
U avgustu 2014, ambiciozni bivši bankar po imenu Emanuel Makron upravo je imenovan za ministra ekonomije. Video je Uber kao ekonomsku šansu za privredni rast, a bili su mu potrebni novi poslovi…
Upriličio je tog oktobra, hitan sastanak sa kontroverznim Trevisom Kalanikom i drugim rukovodiocima i lobistima, što je označilo start dugog, ali malo pominjanog delovanja kao zagovornika interesa kontroverzne firme… Mark Mekgan, Uberov lobista opisao je sastanak kao „spektakularan. Ovako nešto nikada nisam video” lepo piše u brojnim fajlovima i prepiskama.
„Emanuel” i „Trevis” su se ubrzo sprijateljili i sreli su se najmanje četiri puta, pokazuju fajlovi: u Parizu, na konferenciji Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, u Švajcarskoj.
I u jednom trenutku, Uber je napisao Makronu – da je „izuzetno zahvalan”. „Otvorenost i dobrodošlica koju dobijamo je neuobičajena u odnosima između vlade i industrije.”
A francuske taksiste, čini se – posebno je razbesnelo pokretanje UberPopa 2014. godine – usluge koja je omogućila nelicenciranim vozačima da ponude vožnju po mnogo nižim cenama…Sudovi i parlament su to zabranili, ali je Uber nastavio da radi jer je osporio zakon.
Emanuel Makron, čini se nije baš bio uveren da postoji budućnost za UberPop, ali je pristao da radi sa kompanijom na prepravljanju francuskih zakona koji regulišu druge usluge.
„Uber će pružiti nacrt regulatornog okvira za deljenje prevoza.
„Povezaćemo naše timove kako bismo počeli da radimo na izvodljivom predlogu koji bi mogao da postane formalni okvir u Francuskoj”, navodi se u imejlu Trevisa Kalanika Makronu.
A kada su 25. juna 2015. protesti postali nasilni, nedelju dana docnije, Makron je poslao poruku Kalaniku sa očiglednom ponudom pomoći.
„(Ja) ću okupiti sve sledeće nedelje, da pripremimo reformu i ispravimo zakon.” Istog dana, Uber je najavio suspenziju UberPopa u Francuskoj.
Nekoliko meseci kasnije, Makron je potpisao dekret kojim se ublažavaju uslovi za licenciranje Uberovih vozača. Istina, do sada nije otkriven stepen odnosa sadašnjeg predsednika Francuske sa kontroverznom globalnom firmom koja je poslovala kršeći francuski zakon.
Portparol predsednika Makrona je u imejlu rekao:
„Njegove funkcije su ga prirodno dovele do susreta i interakcije sa mnogim kompanijama koje su bile angažovane u oštrom pomaku koji je tokom tih godina nastupio u sektoru usluga, koji je morao biti olakšan otključavanjem administrativnih i regulatornih prepreka”.
Uber je rekao da „suspenzija UberPopa ni na koji način nije praćena povoljnijim propisima”, a novi zakon koji je stupio na snagu 2018. doveo je do toga da je Francuska usvojila „strože propise” koji „ni na koji način nisu bili od koristi za Uber”.
o Regulator koje postao lobista
Uberov odnos sa Nili Krus, potpredsednicom Evropske komisije počeo znatno ranije i išao dublje nego što se ranije znalo, što ju je dovelo u očigledno kršenje pravila koja regulišu ponašanje komesarke.
Dokumenta otkrivaju da je Nili Krus bila u pregovorima da se pridruži Uberovom savetodavnom odboru pre nego što je napustila poslednju evropsku funkciju u novembru 2014. Pravila EU kažu da komesari moraju da poštuju period „hlađenja”, po tadašnjim pravilima 18 meseci, tokom kojih je za nova radna mesta potrebno odobrenje komisije.
Kao komesar, Krusova je nadgledala digitalnu politiku i politiku konkurencije i bila je pošast za tehnološke gigante, igrajući vodeću ulogu u izricanju enormnih kazni za Majkrosoft i Intel.
Ali od svih kompanija za koje je mogla da radi posle odlaska, Uber je bio posebno kontroverzan izbor. U njenoj domovini, Holandiji, usluga deljenja vožnje UberPop takođe je donela pravne i političke probleme.
Vozači Ubera su uhapšeni u oktobru 2014. godine, a tog decembra je sudija u Hagu zabranio UberPop, preteći kaznama do 100.000 evra.
U martu 2015. holandska policija je upala u kancelariju Ubera u Amsterdamu.
U imejlovima se navodi da je Krusova zvala ministre i druge članove vlade da ih ubedi da odustanu tokom racije. Tokom još jedne racije nedelju dana kasnije, Krusova je ponovo kontaktirala sa holandskim ministrom, pokazuju Uber fajlovi i prema navodima iz imejla, „maltretirala” šefa holandske državne službe.
Fajlovi pokazuju da je kompanija želela da Krus prenese poruke u kancelariju holandskog premijera Marka Rutea.
U oktobru 2015. u imejlu piše: „Uspostavićemo tajni put sa Nili i šefom kabineta premijera, kako bismo izvukli maksimalnu prednost tako što ćemo im ‘dati’ pojam ‘pobede’.”
Krus je pisala Ad hok etičkom odboru komisije tražeći dozvolu da se pridruži Uberovom savetodavnom odboru pre isteka 18 meseci, a obraćala se i predsedniku komisije Žan-Klodu Junkeru.
Ta dozvola je odbijena, ali dokumenti pokazuju da je Krus nastavila da pomaže kompaniji neformalno sve dok njeno imenovanje nije objavljeno, ubrzo nakon što je završen period hlađenja.
Ovim se naglašava da je Krusova „jasno prekršila” pravila, kaže Alberto Alemano, profesor prava Evropske unije Žan Mone na HEC-u Parizu.
„Dokazujete činjenicu da radite nešto što ne smete da radite”, rekao je on za BBC Panoramu. „Jer ako nije nužno tražila dozvolu, i dalje biste mogli tvrditi da je postojala siva zona, postojala je siva zona. Ali sada je više nema.”
Gledajući sva otkrića o odnosu Krus sa Uberom, rekao je: „Osećam da naš sistem verovatno nije pogodan za svrhu jer je ova situacija trebalo da bude sprečena”.
Krusova negira da je imala bilo kakvu „formalnu ili neformalnu ulogu u Uberu” pre maja 2016, kada je istekao period hlađenja, jer je kao komesar EU, sarađivala sa brojnim tehnološkim kompanijama, „uvek vođena onim što verujem da bi koristilo javnom interesu”.
Uber kaže da je Krusova napustila savetodavni odbor 2018. i kaže da je od tada uveo nove smernice „jačajući nadzor” nad „lobiranjem i spoljnim angažmanima sa kreatorima politike” u Evropi.
„Pritisnite prekidač za ukidanje što pre”
Ako bi, slučajno finsijska policija pokucala na vrata, Uber je imao drugu liniju odbrane – „sigurnosni prekidač” koji je onemogućio da posetioci službe za sprovođenje zakona pristupe računarima kompanije?! Ovim bi se ograničio pristup službenika osetljivim podacima kompanije, kao što su liste vozača, za koje je kompanija verovala da bi štetila njenom rastu.
Fajlovi potvrđuju ranije izveštaje vesti o sigurnosnom prekidaču koji je korišćen u Kanadi, Belgiji, Indiji, Rumuniji i Mađarskoj, a najmanje tri puta u Francuskoj, ali i potvrđuju da je Kalanik barem jednom aktivirao sistem.
„Molim vas, pritisnite prekidač za ukidanje što pre. Pristup mora biti zatvoren u AMS-u (Amsterdam)”, piše u imejlu sa njegovog naloga.
Uber kaže da nije imao „’sigurnosni prekidač’ dizajniran da osujeti regulatorne istrage bilo gde u svetu” otkako je novi izvršni direktor preuzeo dužnost 2017. godine.
