„Bio je veliki kampanjac i jako nervozan ujutru. Ne daj bože da mu se neko nađe na putu dok šeta u krug po Studiju B“, kaže o Dušku Radoviću njegova tadašnja koleginica Branislava Milunov, novinarka Studio B. „Mi smo bili odvojeni od njega. On je šetajući razmišljao, malo gledao po gradu svojim dvogledom. Bilo je dana kada mu ništa nije padalo na pamet i onda špica ne bi išla. U sedam i petnaest, ako ne krene emisija, slušaoci odmah zovu i pitaju šta je sa Duškom Radovićem.

Inače je svakog dana smišljao po deset- petnaest misli, ne znam kako drugačije da ih svrstam, jer on nije voleo da ga zovu ni pesnikom ni aforističarem. Izvlačio je po nekoliko i slagao reči do savršenog reda. Nije voleo da sluša svoj glas, ali je od početka bio naviknut da će on biti taj koji će ih čitati. Voleo je da pogleda u tonca kad pročita poruku i da vidi njegovu reakciju. Ako se tonac nasmeje, bivao bi zadovoljan.“

U Bermudskom trouglu sa autorkom feljtona o prvih dvadeset godina Studija B razgovaramo o atmosferi u kojoj je nastajao, revolucionarnim promenama koje je uveo u život medija, budućnosti radija, društvenim mrežama, na kojima je i sama nedavno kritikovana zbog opisa jedne danas politički nekorektne, a nekada uobičajene situacije u redakciji i o tome kako bi Radović tumačio svoju današnju popularnost na internetu.

„Ne bi davao ni pet para za to što je citiran na društvenim mrežama. Nije pridavao važnosti popularnosti i mislim da nije ni bio svestan da će i posle sto godina biti citiran. Često me pitaju šta bi Duško Radović rekao na ovo vreme, na ove probleme. Ako čitate Beograde, dobro jutro, a meni su te tri knjige uvek na stolu pored kreveta, mislim da bi uzeo neko svoje razmišljanje, nešto malo izmenio, mogao bi sve da upotrebi. Često ga i sama citiram i često se to poklapa sa onim što se oko nas dešava. Misli su mu bile univerzalne, ali se ni stvari nisu promenile. On je i onda pričao o Prokopu, na primer…“

Branislava Milunov bila je i izvršna direktorka odeljenja za odnose sa javnošću Delta Holdinga. Bivša direktorka Pi-ar-a kompanije Delta u njeno najmoćnije vreme odgovara na pitanja o odnosu sa Miroslavom Miškovićem i svom odnosu sa novinarima, kako se zaposlila u Delti na poziv Milke Forcan, šta će učiniti sa dnevničkim zapisima koje je vodila u kompaniji, o kriznim situacijama poput njegove otmice i hapšenja, potonjoj promeni njegovog imidža u javnosti, da li je odnos te kompanije prema medijima bio arogantan i da li je i sama savetovala Miškoviću da ne daje intervjue medijima:

„On je voleo da se viđa s novinarima do čijeg mišljenja mu je bilo stalo i mislim da se i danas viđa…Kao predstavnik kompanije u odnosu sa novinarima nisam imala negativna iskustva sem što su pojedini novinari dolazili da ucenjuju. Recimo, osniva se novi list i dolazi urednik, koji je i danas na važnoj poziciji u jednom mediju, i dolazi kod mene i mog kolege Saše Bojića da nas pita da li ćemo se oglašavati. Kažem im da ćemo videti kad krenu i kako će da izgleda taj list. Onda su kazali da imaju veoma nezgodnu priču o predsedniku kompanije i da ne bi bilo zgodno da oni počnu sa tim. Naravno da nikakve priče nije bilo i da je to bilo samo ucenjivanje. I nisu mi se dopadale nameštene fotografije bajatog hleba u Maksiju.“

Sa sagovornicom podkasta o medijima razgovaramo i o kontakt programima, kako ih se Dragan Jelić dosetio, šta su razgovori s gledaocima promenili u poimanju radija i njenoj potrebi da decenijama nakon što je napustila novinarstvo prikuplja i objavljuje arhivski materijal.