Piše: Vladan Dinić
Bojan Drašković, jedan od najtalentovanijih srpskih istoričara mlađe generacije upravo je objavio u izdanju Glasa javnosti, u ediciji Continium, pod brižljivom uredničkom rukom akademika Časlava Ocića – knjigu “Konkordatska kriza i smrt patrijarha Varnave”, upustivši se u razrešenje brojnih kontroverzi koje su pratile doba previranje, i blago rečeno “sumnjivu” smrt velikog srpskog patrijarha Varneve Rosića…
– Patrijarh Varnava Rosić, jedan je od najznačajnijih srpskih duhovnika u 20. veku. kaže za portal “Afera” autor knige, istoričag Bojan Drašković.
Afera: Bilo je u istoriji SPC mnogo patrijarha koji su bili veoma značajni?
Bojan Drašković: Njegov značaj je utoliko veći što je on svojim životom i mučeničkom smrću bio i ostao utemeljitelj modernog srpskog identiteta koji se može slobodno okarakterisati kao svetosavski – simfonijiski, antitotalitaran, tj. antifašistički i antikomunistički, samim tim i demokratski, nacionalan i tradicionalan, što svrstava Srbe u značajne evropske narode.
Afera: Ipak, i danas se priča da je patrijarh taj svoj stav platio životom?
Bojan Drašković: Da, to je tačno, a taj svoj stav je sudeći po svemu životom platio, uostalom kao i njegov narod koji je rekao NE(!) Adolfu Hitleru 27. marta 1941. u momentu dok je ovaj bio u punoj političkoj i vojnoj snazi, što je Srbe skupo koštalo…
Afera: Jasenovcem?
Bojan Drašković: Naravno, Jasenovcem, ali i komunističkom revolucijom koja je, više od bilo čega drugog, pokušala da naudi srpskom nacionalnom biću…
Afera: Vi, pomalo terate vodu na mlin srpskom NE Novom svetskom poretku?
Bojan Drašković: Ne – raspadu Jugoslavije i novom svetskom poretku, devedesetih godina dvadesetog veka, dovelo je do toga da su sile evropske i svetske antihrišćanske degeneracije u velikoj meri obeležili Srbe kao evropske negativce, dok su narodi koji su se olako pokoravali Hitleru, odjednom postali miljenici Evrope i Zapada, čijim izvornim vrednostima su Srbi, više nego drugi narodi, ostali verni.
Afera: Šta Vam to kazuje?
Bojan Drašković: To ne govori toliko o Srbima koliko o njihovim arhioneprijateljima koji se nisu promenili od vremena patrijarha Varnave, pa sve do današnjih dana!
Afera: Posebno ste obradili Konkordatsku krizu?
Bojan Drašković: Da, to razdoblje, a trajalo je dugo, kao da ga drugi istoričari namerno prećutkuju, zaslužuje ozbiljno istraživanje! Kao i misteriozna smrt srpskog prvosevštenika Varnave Rosića u vreme Konkordatske krize jer se u Srbiji istorija ponavlja s novim i nepredvidljivim posledicama…
Petar Rosić – Patrijarh Varnava rođen je u Pljevljima 29. avgusta po starom ili 11. septembra po novom kalendaru 1880. i kršten kao kao Petar Rosić… Bogoslovsko-učiteljsku školu u završio u Prizrenu, Duhovnu akademiju u Petrogradu u Rusiji, gde se i zamonašio. U tridesetoj godini postao je episkop, u četrdesetoj mitropolit, a u pedesetoj patrijarh, 1930. godine, a na čelu SPC ostao je do smrti 23. jula 1937. godine… Njegova smrt, ali i aktivnosti kao poglavra SPC neraskidivo se povezuju – za protivljenje konkordatu, ugovoru koji je jugoslovenska vlada potpisala s Vatikanom…
Kao episkop i mitropolit službovao je u današnjoj Makedoniji… Budio je i jačao srpsku nacionalnu svest u borbi s grčkom i bugarskom propagandom. U Prvom svetskom ratu je zajedno sa srpskim narodom i vojskom prešao preko Albanije, a posle rata srpska vlada ga je poslala u diplomatsku misiju u Rusiju. Patrijarh je postao 1930.
Od Srpske pravoslavne crkve, rascepkane u šest raznih zakonodavnih, finansijskih i jerarhijskih područja, patrijarh je novim ustavom ustrojio SPC na moderan način, crkvu odvojio od države, uprkos pritisku kralja Aleksandra da zadrži svoj uticaj na nju.
Inače, na Varnavinu inicijativu započeta je izgradnja Hrama Svetog Save u Beogradu. Na mestu stare Beogradske mitropolije podigao je zgradu današnje Patrijaršije, a na njegov podsticaj dobrotvorka Persida Milenković sazidala je manastir Vavedenje u Beogradu.
Na čelu SPC Varnava je ostao sve do kraja života, 1937. godine. I njegova aktivnost i smrt nerazdvojno su vezane za protivljenje konkordatu, ugovoru koji je jugoslovenska vlada potpisala sa Vatikanom. U htenju da odobrovolji Hrvate koji su od samog stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca pokazivali želju za otcepljenjem, kralj Aleksandar pristupio je sklapanju ugovora sa papom o položaju Katoličke crkve u Jugoslaviji.
Diplomatske aktivnosti vezane za konkordat trajale su deset godina, usporene su pa i nastavljene posle Aleksandrovog ubistva 1934. Ugovor je u Rimu potpisan 1935. i trebalo je da samo bude verifikovan u jugoslovenskom parlamentu. Ali, to je u našoj javnosti naišlo je na žestok otpor. Tokom cele 1936. trajala je kampanja protiv konkordata, koju je vodila SPC, a završni udarac zadao mu je patrijarh Vranava svojom novogodišnjom poslanicom za 1937, čije su štampanje vlasti zabranile… Patrijarh se posle toga iznenada razboleo, a u javnosti se proneo glas da je otrovan.
Konkordat je u Skupštini, zalaganjem Milana Stojadinovića , izglasan 23. jula 1937, a već po podne istog dana crkva je organizovala masovne proteste… Litije beogradskim ulicama za Varnavino ozdravljenje Žandarmerija je imala zadatak da onemogući, pa je nastala opšta tuča…
Protesti su održavani i u drugim gradovima u Srbiji, bilo je mrtih, posebno dramatično u Mladenovcu, a situacija se usijala kad je naredne noću patrijarh Varnava preminuo.
Milan Stojadinović je odustao od sprovođenja konkordata, a zvanično glasilo Vatikana prenelo je papino saopštenje da „neće biti malen broj duša koje će zažaliti“ što nisu prihvatile konkordat..
Inače, do danas nisu opovrgnute tvrdnje da je patrijarh Varnava otrovan, ali istoričar Bojan Drašković u knjizi ostavlja mogućnost da je patrijarh varnava preminuo i od posledica brojnih bolesti….
